Портпарол Кремља Дмитриј Песков наводи да је, са становишта руске стране, управо фактор познанства најважнији на предстојећем састанку. А западни медији упозоравају: на састанку у Хамбургу Путин ће бити у предности јер има много веће спољнополитичко искуство. Бринем да би САД могле бити надигране, каже Евелин Фаркаш, заменица помоћника министра одбране САД. Бивши амерички амбасадор у Русији Вилијам Бернс објашњава да ће руски председник доћи на састанак добро припремљен и саветује да се и америчка страна припреми како ваља.
Путин је, кажу, познат као искусан, вешт тактичар који се брижљиво спрема за сусрете и ког није лако скренути с пута ка циљу који је поставио. „Вашингтон пост“ руског председника карактерише као „проницљивог и немилосрдног противника“, наводећи да је „преживео тројицу америчких председника, мењајући свој имиџ, али не и захтеве“.
Ретко делегира овлашћења, добро влада темама разговора, посебно енергетиком, где, како наводи лист, напамет зна све чињенице и бројке. Док немачки течно говори, енглески је недавно научио, али, истичу, повремено поправља преводиоца. Једна од метода му је и кашњење на састанке, па је тако на сусрет са Обамом на самиту Г20 у Мексику 2012. закаснио 40 минута, а бившег државног секретара Џона Керија пустио је 2013. у Москви да га чека три сата.
Трамп ће бити четврти амерички председник с којим ће Путин имати прилике да се састаје, после Била Клинтона, Џорџа Буша Млађег и Барака Обаме. С председницима из редова демократа руски председник није баш нашао заједнички језик: с Клинтоном је кратко сарађивао јер га је затекао већ на крају мандата, док Обама, који је наводно желео „рестарт“ односа, није крио да је боље комуницирао са Путиновим претходником на месту председника Дмитријем Медведевом. До краја његовог другог мандата потрудио се да свом наследнику максимално загорча живот тиме што ће односе с Русијом довести на најниже гране од Хладног рата.
Буш Млађи је једини с којим је Путин успоставио пријатељске односе. Када су се први пут срели у Словенији 2001. године, открио је Буш, он је погледао у очи Путину и „видео му душу“. Руски председник га је „купио“ причом о чудесном крстићу који му је поклонила мајка, а који су пронашли радници на месту где је потпуно изгорела његова дача и који отад стално носи.
Путин и Буш су један другог су називали „пријатељима“, не једном се неформално дружили и ишли заједно у риболов. То, међутим, није успело да заустави погоршање у односима, а разлога је било напретек: рат у Ираку, америчка ПРО у Европи, први украјински „мајдан“, кратки рат Русије и Грузије…
Иако је проблема у руско-америчким односима сада само више, стартна тачка Трампа у односима с Путином је донекле другачија: током предизборне кампање одушевљавао се руским председником, говорио да је Путин јачи лидер од Обаме, али је, како се захуктавала афера наводног мешања руских хакера у америчке изборе, морао да „промени плочу“ па и да „запрети“ да уме он и оштро ако затреба.
Сусрет с Путином је зато скопчан с читавим низом ризика за Трампа, па ће морати да се понаша врло уздржано и да, у сенци импичмента која се надвила над њега, лавира на танкој линији између жеље да поправи односе с Москвом и страха да га опет не прогласе за „руског агента“. Истовремено, Трампова импулсивност и непредвидивост је фактор који буди стрепњу његовог окружења, али и нешто с чим морају да рачунају у руској делегацији.
Амерички представници најављују да ће централна тема разговора бити Сирија, укључујући формирање безбедних зона, борба против тзв. Исламске државе, али и судбина сиријског председника Башара ел Асада, као и Украјина. Руска страна наводи да ће, поред Сирије, бити размотрена питања сарадње у борби против тероризма, док домаћини Немци, према речима шефа дипломатије те земље Зигмара Габријела, очекују ново решење за разоружање.
У Вашингтону верују да ће Путин покренути и питање антируских санкција, као и да ће тражити враћање два дипломатска објекта на Лонг Ајланду и у Мериленду које су им Американци одузели.
Све у свему, предстоје неизвесни разговори двојице лидера о крупним и тешким питањима, при чему је, с обзиром на ниво неслагања, тешко очекивати њихово брзо превазилажење. Јер Москва је Вашингтону оно што је и Вашингтон Москви: стратешки противник у уређењу светског поретка, нуклеарна претња, супарник на попришту економије, енергетике, медијске конфронтације…
Али какав год био исход разговора, једно је извесно: први сусрет Путина и Трампа имаће далекосежни утицај и последице на билатералне односе, глобалну ситуацију у свету, али и на унутарполитичку сцену у САД.
