Реформа српског образовања је најдужи „реформски процес“ у Србији — траје скоро пола века. Tолико је прошло од прве образовне реформе, када је у српске средње школе уведено усмерено образовање.
Од многих реформи брзо се одустајало, увођене су нове мере, али увек парцијално и никада нису спроведене до краја. После петооктобарских промена, покушаји „модернизације“ српског образовања интензивирани су уз саветодавно учешће из иностранства.
Последња препорука иностраних експерата Савета Европе (СЕ), ангажованих на пројекту „Jачање интегритета и борба против корупциjе у високом образовању“, гласи да би српско Министарство просвете требало што хитниjе да замени приjемне испите на факултетима стандардизованим државним матурским испитом.
Препорука иностраних експерата у складу је са српским законодавством, она већ постоји у Стратегији развоја образовања, а постоји и у целом свету, каже универзитетска професорка Србијанка Турајлић. Замену пријемних испита на факултетима великом матуром, заједничким завршним испитом у целој земљи она сматра, како каже, логичном, природном и нормалном.
„Тиме омогућавате да, на бази полагања једног испита, сви грађани државе Србије заиста могу да се рангирају и могу да оду на студије које желе, које им највише одговарају, а за које су се квалификовали. Овако, имате систем погађања, на ком факултету ћу да полажем пријемни, па да ствар буде гора, полаже се три пута пријемни. Погледајте када је полагање пријемних испита у Београду. Математика се полаже на ЕТФ једног дана, на ФОН другог дана, а на Машинском факултету трећег дана. Шта мислите, зашто је то тако? Да би се три пута узео новац од деце и да би они три пута полагали исту ствар“, објашњава Турајлићева.
Према речима професора београдског Технолошко-металуршког факултета Драгана Повреновића, било би потребније подићи ниво пријемних испита на факултетима. Увођење јединственог матурског испита уместо пријемних испита Повреновић сматра контрапродуктивним усредњавањем квалитета.
За државу као што је Србија, каже Повреновић, којој је потребан динамичан развој од преко десет одсто потребан је, како каже, веома квалитетан високообразован кадар.
„Било би важно да сами себи предочимо колико је оваквих пројеката, као што је овај Савета Европе, дало резултат и шта је то што је настављено после завршетка тих пројеката“, каже Повреновић.
Јединствени матурски испит, према Повреновићевим речима, неће побољшати квалитет, а с друге стране, требало би годинама развијати такав систем, као што је то био случај у Француској, како би се унапред знала правила игре.
„Да бисмо ми такав пројекат спровели, он би могао да се проведе можда тек од 2030. Јер то онда значи да би се од првог разреда основне школе мењао приступ, систем, побољшао квалитет и тек након тога омогућио упис на факултет по таквом моделу“, каже Повреновић.
Неђо Даниловић, проректор за наставу универзитета „Џон Несбит“ (бивши универзитет „Мегатренд“) сматра да би сваки друштвени систем морао да има стандардизоване критеријуме. Образовање, каже Даниловић, такође мора да има стандарде, а стандардизовани матурски испит, који, како каже, постоји у целој Европи, може да се уведе и у српски образовни систем и да замени појединачне пријемне испите на факултетима, које Даниловић назива конзервативним.
Према Даниловићевим речима, стандардизовани државни матурски испит требало би да обухвати четири области: природно-математичку, биомедицинску, техничко-технолошку и друштвено-хуманистичку област.
„Могуће је у те четири области направити стандардизовани државни матурски испит који би свршени ученици средњих школа полагали. То би био уједначен критеријум за стандардизовани државни матурски испит и било би уједначено знање и ниво тога знања би се могао мерити у виду теста који би радили стручњаци из ужих образовних области“, каже Даниловић.
