Галија „Сан Хозе“ је са више од 600 људи 8. јуна 1708. године упућена у Картагену. Међутим, пресрео ју је и напао британски брод „Експедишн“, опремљен са чак 70 топова. „Сан Хозе“ је био погођен, дошло је до експлозије и галија и благо које је превозила потонули су на морско дно. На броду су се налазиле златне и сребрне полуге, драго камење и друго благо. Процењује се да је укупно благо на галији било у вредности од данашњих 17 милијарди долара.
Након готово 310 година, почео је нови окршај. Антрополози и историчари Колумбијског института су 2015. године уз подршку морнарице ове латиноамеричке државе нашли остатке галије. Следеће године је председник Колумбије Хуан Мануел Сантос изјавио да ће „Сан Хозе“ бити подигнут са морског дна, па је због тога 12. јуна ове године било формирано друштво у чијем раду учествују представници државе и приватног сектора.
Постоји читав низ разлога, зашто се ово благо може сматрати искључиво власништвом Колумбије, рекао је за Спутњик експерт за морско право, директор Поморског аналитичког центра Колумбијског националног универзитета Антонио Хосе Ренхифо. Већ скоро двадесет година он се бори по различитим иностраним судовима како би Богота добила право на ову галију.
„Све је почело од тренутка када и потрага за галијом. Једна америчка компанија која се бави подводним истраживањима је 1980. године објавила да је решена да нађе ’Сан Хозе‘ и добила је дозволу да обави подводна истраживања. Ради се о томе да ако нека компанија нађе остатке брода који је преживео бродолом, она је дужна да објави где се та олупина налази. Такође, компанија која нађе остатке брода има право на одређени део блага које је било на броду. Обим блага који фирма може да задржи регулише законодавство дотичне државе“, објашњава Ренхифо.
Тачну локацију потонућа „Сан Хозеа“ нашла је и објавила 1994. године компанија „Си серч армада“.
Након што су колумбијске власти овој компанији доделиле статус „подносиоца захтева за истраживање“, челници компаније се нису на томе зауставили. Они су од локалних правних институција тражили да се тачно установи колики је њихов део. После трогодишњег спора, 2007. године Врховни суд Колумбије је установио да товар који је превозила галија има статус националног археолошког блага, а да поменутој компанији припада половина онога што пронађe у морским дубинама.
Ренхифо је оспорио ову одлуку и доказао да је компанија својевремено приложила лажна документа:
„Замислите да од вас траже да исплатите некоме новац, иако ви нисте у обавези да то чините. Престају да вам исплаћују плату, избацују из стана и једино што вам остаје је да одете на суд и тражите вештачење графолога како бисте доказали да је ваш потпис фалсификован. Овде се управо то догодило: америчка фирма је приложила фалсификована документа на основу којих је добила право на половину укупног блага са олупине“.
Као одговор на захтев „Си серч армаде“, Ренхифо је покренуо питање о веродостојности докумената које је ова компанија доставила још 1982. године уз захтев да им се омогући право на спровођење подводних истраживања. Одатле и сумње колумбијског експерта у легитимност одлуке колумбијског суда.
„Ми тврдимо да су докази које је америчка фирма доставила фалсификовани, јер су издати уз заобилазење административног протокола. Ако Државни савет утврди и објави да су документи заиста фалсификовани, суд ће морати да промени своју одлуку“, сматра колумбијски стручњак за морско право.
Све се променило од тренутка када је председник Сантос изјавио да су галију пронашли колумбијски научници. Представници „Си срч армаде“ су изјавили да је Богота нашла олупину захваљујући координатама које су они објавили. Ренхифо пак тврди да ни то није у потпуности тачно, јер подаци, односно координате које је доставила америчка компанија, нису у потпуности тачни.
На све ово, овом спору ће се можда прикључити и Шпанија, која је галије увек сматрала војним бродовима и сходно томе својом имовином, иако је ова галија заправо из колоније у Шпанију износила туђе драгоцености.
На помолу нова битка
Током своје посете Колумбији 2016. године, министар правде Шпаније Рафаел Катала Поло је изјавио да се овде ради о „шпанском броду, јер према одредбама међународног права, пловило припада оној држави под чијом је заставом потонуло, и осим тога, на броду су погинуле стотине Шпанаца“.
„Ми сматрамо да је проглашење дана сећања на културно наслеђе и потонуће овог брода нешто најбоље што се у овој ситуацији може учинити и оставити брод да лежи тамо где је потонуо“, додао је шпански министар.
Интересантно је каква ће бити реакција Мадрида када Колумбија извуче галију са морског дна.
Ренхифо саветује да се не заборави Мадрид када буде дошло до дељења имовине и блага.
„Шпанија је пред америчким судом добила случај у односу на другу галију која је такође потонула препуна блага, што је прилично велики преседан“, истиче колумбијски правник.
„У Шпанији се овом темом баве и дипломате и војници и морнари и историчари. Мадрид је уверен да Колумбија не може од њега било шта да тражи или очекује“, додао је саговорник Спутњика.
„Не бисмо смели да потценимо Шпанију, државу која је много пута до сада успела на разним меридијанима да добије судске парнице које су се тицале блага потонулих галија. Шпанија има велику и ефикасну дипломатску машинерију“, објашњава Ренхифо.
На помолу је нова битка између бивше империје, бивше колоније и ловаца на благо. Све указује да ће бити веома интересантна.
Какво се благо крије у центру Москве? Прочитајте у посебном тексту.
