Шта ће тек бити кад на стражу дође С-500 „Прометеј“?
Територију Русије и њено небо током последње деценије чува систем С-400 „Тријумф“. Прекоокеанске партнере пак чува њихов систем „Патриот“, који чини основу тактичке противваздушне одбране не само америчке војске већ и неких земаља-савезница. Осим овог система, који је први пут у пракси опробан током „Пустињске олује“, почетком деведесетих година прошлог века, Американци имају и систем ТХААД.
Ломе се копља међу руским и западним аналитичарима чији системи су бољи и ефикаснији. Чувени амерички војно- аналитички лист и портал „Нешенел интерест“ је у једном свом коментару навео да руски систем С-500 представља еквивалент америчком систему ТХААД, и да овај нови и донекле још увек тајанствени систем у себи интегрише претходна два система С-300В и С-400.
Што се тиче најновије генерације система „С“ породице, модела 500 — он је донекле још увек, из сасвим разумљивих разлога, обавијен велом тајне. Очекује се да ће нови систем С-500 „Прометеј“ постати део оружаних снага Руске Федерације већ 2019. године.
Главнокомандујући Ваздушно-космичких снага Русије, генерал-пуковник Виктор Бондарјев најавио је пролетос да ће руска војска ускоро добити нове системе С-500 који представљају универзални комплекс земља—ваздух далеког домета и пресретања пројектила на великим висинама. Наиме, нови систем моћи ће да препознаје циљеве када су јако далеко — на висинама до 50 километара, али и веома близу, тачније при њиховој и минималној висини од 50 до 100 метара. Такође, према речима стручњака, С-500 ће моћи да открије и истовремено гађа до десет балистичких надзвучних циљева, као и да гађа бојеве главе надзвучних пројектила.
Противваздушни ракетни систем далеког домета С-500 моћи ће да пресреће не само аеродинамичне циљеве (авионе, хеликоптере), већ и балистичке и крстареће пројектиле. С-500 се такође одликује високом мобилношћу, јер је на покретној шасији и мало му је времена потребно да се постави у режим борбене готовости.
Детаље и историјат породице ракетног система „С“, али и перформансе америчких ривала, за Спутњик објашњава руски војни стручњак Виктор Мураховски, који за почетак подсећа да и сам систем С-300 има две различите варијанте:
„Један систем С-300 је на покретној шасији и представља део Ваздушно-космичких снага. Други систем С-300В је на гусеницама и представља обједињени ПВО и ПРО систем и има другачије ракете и радаре у односу на онај на покретној шасији. Овај други систем, С-300В, има више могућности у борби против балистичких ракета и високопрецизног оружја, као и већу мобилност. С-300В се лакше поставља у стање борбене готовости“.
Мураховски наводи да систем следеће генерације, С-400, такође представља систем Ваздушно-космичких снага на покретној шасији, и зато има већи домет, па сходно томе може боље да лоцира циљ. Такође, С-400 има унапређеније перформансе у борби против балистичких ракета, објашњава руски војни стручњак.
Ако говоримо о постојећим америчким системима, ту је у првом реду тактички систем ПРО, такозвани „Патриот“, који користи различите типове ракета, па и најновије модификације. „Патриот“ такође врши ударе по балистичким ракетама, али је проблем у томе што је овај систем прескуп.
„Једна ракета овог система, која иначе кошта три милиона долара, испаљена је пре неколико месеци на Блиском истоку како би погодила јефтини дрон од 200 долара. Иронија је што је скупу ракету испало ’блиски савезник‘ САД. Тада је генерал америчке војске Дејвид Перкинс изјавио да ће савезници, ако наставе овако да троше наоружање како би обарали јефтине беспилотне летелице, убрзо уништити читав војни буџет САД“, сликовито објашњава Мураховски.
Мураховски истиче и да, на пример, Индија при потписивању уговора о куповини система „Патриот“, није купила и ракете. Њу Делхи се тада одлучио за значајно јефтиније, али мање ефикасне, ракете израелске производње.
„САД имају и систем ТХААД, али је његов проблем то што је потребно много времена да се постави у режим борбене готовости. Осим тога, овај систем има и својих мањкавости када је у питању обарање балистичких ракета. ТХААД је, генерално говорећи, уско специјализовани систем, док су С-400 и С-500 универзалнији и могу да обарају различите циљеве, као и да користе неколико различитих типова ракета“, истиче Мураховски.
Осим тога, руски војни аналитичар наводи и да је „Патриот“ радио на старим принципима, још из совјетског времена, и шемама балистичких ракета Р-17, које датирају још из педесетих година 20. века. Зато је и прецизност гађања била прилично ниска.
Мураховски признаје да се ефикасност оваквих система најбоље и једино може проверити у пракси. Изгледа, међутим, да се нико не усуђује да изађе на црту руским ракетама.
„Видимо да на бојном пољу још нико није ризиковао да уђе у зону која је покривена руским системима С-300 и С-400. Чини се, такође, да нема интересената који би у пракси испробали њихову ефикасност. Американци званично у својим војним документима и упутствима војницима на терену ове зоне покривене руским системима С-300 и С-400 називају ’забрањеним зонама‘ и наши системи их веома брину и очигледно плаше“, закључује руски војни аналитичар.
