Притом, администрација Доналда Трампа незадовољна је неким одредбама документа који предвиђа ограничење овлашћења самог председника САД. Сенат је, да подсетимо, још средином јуна огромном већином гласова одобрио амандман о проширењу санкција против Русије.
Сенатори, између осталог, предлажу да се смањи максимални рок тржишног финансирања банака које су под санкцијама на 14 дана, а за компаније петрохемијског сектора до 30 дана. Нацрт закона предвиђа и да председник САД може предузети мере против компанија које намеравају да уложе више о пет милиона долара годишње или милион једнократно у изградњу руских експортних цевовода, као и ако им пруже услуге и информативну подршку. У посебној тачки говори се о тежњи Сједињених Држава да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“.
Директор Центра геополитичке експертизе Валериј Коровин за Спутњик оцењује да ће, уколико америчке власти истрају на оваквој политици, то пре свега нанети штету њиховим интересима.
„Ове санкције су заправо некакав остатак претходне епохе — њих је Трамп добио у наслеђе од администрације Обаме. Како постоји веома јак отпор унутар америчких елита које се супротстављају Трампу и његовим покушајима да се приближи Русији, санкције разумљиво остају ефикасно средство дестабилизације рада администрације новог председника. Санкције су и главна препрека на путу реалног приближавања позиција са Русијом и консолидације напора да се реше кључна питања која стоје испред САД. Зато ће овај корак ударити по америчким интересима, а ту најпре мислим на ситуацију на Блиском истоку и у Сирији. Они су започели исувише спољнополитичких авантура и немају капацитет да све то самостално заврше, а управо ове санкције, између осталог, стоје на путу решавања њихових проблема“, објашњава Коровин.
Став Коровина дели и амерички часопис „Волстрит џорнал“ који наводи да ће нове санкције, у случају усвајања, нанети значајну штету америчким нафтним компанијама и помоћи конкурентима из Русије и Кине. Закон ће, наиме, забранити америчким нафтним компанијама да учествују у било ком пројекту у ком учествују руске компаније које су под санкцијама, а у пракси то значи да су америчке фирме аутоматски искључене из великих пројеката.
У међувремену, Русија, које је имала стрпљења према Вашингтону и управо зато на претходне провокативне потезе није одговарала реципрочно, сада планира да, како пише лист „Известија“, протера 30 америчких дипломата и заплени неколико објеката у власништву САД у Русији.
Како наводи руски лист, на овакве мере руску страну је натерала одлука Вашингтона да не враћа имовину амбасаде која је заплењена у децембру 2016. године. Ово питање је остало нерешено и након састанка председника Русије Владимира Путина и председника САД Доналда Трампа у Хамбургу.
Вашингтон није саопштио да има план за решавање кризе, а у Москви кажу да не желе да уведу овакве мере, али да не могу да оставе без одговора непријатељски акт Сједињених Држава. Валериј Коровин сматра да је увођење реципрочних мера у овом конкретном случају — најефикаснији метод.
„Чини ми се да би ове мере, заплена имовине и протеривање дипломата, требало да отрезне и охладе усијане главе у Вашингтону, како би осетили на својој кожи оно што раде другима. Американци не схватају гест добре воље, а једностране уступке прихватају као слабост. Са реципрочним мерама ће схватити да имају посла са јаком државом и да би можда требало размислити о промени тактике“, каже Коровин.
А поводом предлога америчког конгресмена Дона Бејера да Представнички дом размотри амандман на пројекат војног буџета којим се забрањује финансирање заједничке групе са Русијом за борбу против сајбер–претњи, политиколог и стручњак за САД Дмитриј Михејев каже да таква иницијатива полази од претпоставке да су се руски хакери умешали у амерички изборни процес. То значи да се они плаше да би даља сарадња са руским властима у области сајбер–безбедности учинила амерички систем додатно рањивим, каже Михејев и додаје да Трамп мисли друкчије.
„Из перспективе самог Трампа можда ствари изгледају тако да су Руси можда и пробали нешто да ураде, али амерички систем је функционисао на начин како је требало да функционише и он је легитимно победио. Сарадња са Русијом управо у овој области је потребна и чак неопходна, јер би се морао установити канал комуникације. Постоји заједничка опасност да нека трећа држава може хакерским нападом да на пример ограничи дистрибуцију електричне енергије или да на неки други начин паралише или САД или Русију упадом у неки значајан систем. У данашње време је „сајбер–оружје“ подједнако важно, ако не и важније или у неку руку ефикасније од атомског“, каже Михејев.
Према мишљењу Михејева, сарадња Русије и САД на плану сајбер–безбедности је апсолутно неопходна.
„Ако се јави проблем између САД и Русије, било би јако добро да постоји уговор који би регулисао сарадњу у сајбер–сфери. Баш као што у области атомског оружја постоји специјалан канал комуникације, када на радару Вашингтон види нешто нејасно, увек може да позове Москву и да моментално разјасни да ли су у питању ракете или неочекивано јато гусака, што се, иако смешно звучи, ипак дешава. Овакав начин комуникације би морао постојати и у сфери сајбер безбедности, како би у будућим нејасним ситуацијама било могуће координисати поступке пре него што, без потребе, избије већи проблем“, напомиње Михејев за Спутњик.
