Учешће на 22. Светском конгресу нафте у Истанбулу председник Србије Александар Вучић је ових дана искористио да током сусрета са Ердоганом уговори долазак великог броја турских бизнисмена из различитих сектора.
Спољнотрговинска размена Србије и Турске, која је прошле године достигла 900 милиона евра, приближила се циљу од милијарде евра који смо дефинисали пре две године.
Где су могућности Србије за сарадњу са тако снажном привредом чији је економски раст био већи него што су имале 23 земље Европске уније? У последњих десет година Турска је утростручила БДП који износи 861 милијарду долара, то јест 11 хиљада долара по глави становника. Позитивни вишегодишњи трендови турског раста били су заустављени 2014. године због рата у региону, па је раст био „скроман“, свега три одсто годишње, што је, међутим, још било боље од просека земаља ЕУ, али далеко испод турских амбиција.
Министар трговине и туризма Расим Љајић за Спутњик каже да је предстојећа посета Ердогана Србији посебно важна због чињенице што с њим долази велики број привредника.
„Углавном су ти политички сигнали у Турској јако важни за одлуку неког инвеститора када се опредељује где ће улагати свој новац“, указује Љајић у разговору за Спутњик.
Он истиче да већ има значајних помака када су у питању турске инвестиције, јер у Србији постоји више од 400 турских привредних субјеката регистрованих овде. Како напомиње, нису то само велике компаније, има ту од малих радњи до фабрика, али је свакако значајно повећан број турских предузећа него пре, рецимо, три године.
„То је велика промена у односу на релативно кратак претходни период, што значи да стварамо повољну климу за турске инвеститоре. Буквално не прође ни једна недеља да нека од турских компанија не дође овде, покаже интерес за улагање. Највећи број тих већих улагача односи се на област текстилне индустрије и углавном се сконцентришу на југ Србије, Ниш, Лесковац, Лебане“, наводи Љајић.
То је, сматра, посебно важно јер је реч о неразвијеном крају Србије, али и јер је реч о радно интензивној грани која запошљава велики број радника, посебно жена.
„За два-три месеца ће почети да ради фабрика у Лазаревцу, верујем и још неке од фабрика које су у завршној фази преговора. У Лебану ће једна почети да ради 1. октобра. Сасвим сигурно ћемо до краја године имати скоро 10.000 радника у турским компанијама“, каже министар трговине и туризма, напомињући да је реч углавном о текстилним погонима.
Говорећи о робној размени, истиче да она из године у годину, од потписивања Споразума о слободној трговини 2009. године, константно расте, као и српски извоз.
„Наш извоз од потписивања споразума о слободној трговини је повећан 7,5 пута, а укупна спољнотрговинска размена је повећана 3,5 пута. Свакако ту има простора за даље унапређење, робна размена је прошле године била 847 милиона евра, а циљ је да достигнемо милијарду евра робне размене“, напомиње министар трговине.
Ради тога се, додаје он, већ интензивно воде преговори са турском страном о даљој либерализацији споразума о слободној трговини. Било је неколико рунди разговора и план је, каже, да се до јесени тај посао оконча како би робна размена достигла ту жељену милијарду евра.
То практично значи да ће бити проширена листа српских производа који би се у Турску извозили без плаћања царине и наша је намера, додаје Љајић, да на листи буду прехрамбени производи где имамо потенцијала за извоз, попут уља, шећера…
„Оно чим ми нисмо задовољни јесте покривеност увоза извозом, још увек пуно више увозимо него извозимо и надам се да ће се у наредном периоду и то променити“, истиче он.
Трећи облик привредне сарадње односи се на инвестиционе пројекте, где је Турска заинтересована да кредитира инфраструктурне пројекте. Тако су показали заинтересованост, каже Љајић, да са десет милиона долара помогну реконструкцију аеродрома у Лађевцима, како би он био и војна и цивилна ваздушна лука. Имају интерес и за изградњу ауто-путева, о чему ће се тек разговарати, додао је он.
На питање у којој мери Србија користи заједничко привредно представништво, које је у оквиру трилатералне сарадње Србије, БиХ и Турске крајем прошле године отворено у Истанбулу, Љајић истиче да је његово коришћење у почетној фази, али да смо тренутно усредсређени на промоцију српског туризма.
И напомиње: У 2016. години турски туристи су били на првом месту по доласцима у Београд, а на трећем по доласцима у Србију, тако да очекујемо да ће четири лета дневно, између Истанбула и Београда, безвизни режим који имамо и добри политички односи, утицати на већи број долазака турских туриста у Србију.
Уз то додаје да се велики број инвеститора из области текстилне индустрије бави и туризмом. Тако је, каже, на пример, компанија с чијим је представницима ових дана Вучић разговарао у Истанбулу, власник и великих хотела у Турској.
„Ти људи имају више бизниса. Важно је да дођу овде и покрену производњу у области текстилне индустрије, али је свако од њих показао спремност да кроз одређено време уђе и у други бизнис најчешће туризам и отуда и заинтересованост за бање, куповину или изградњу хотела. И та ће се тема сасвим сигурно врло брзо отворити“, истиче Љајић за Спутњик.
