Комад плутајућег леда тежак више од трилиона метричких тона одломио се од Антарктичког полуострва. Реч је о једном од највећих ледених брегова који су се икада одвојили и који нам показује како би могао да изгледа распад Антарктика, пише „Њујорк тајмс“.
Пукотина дужа од 120 километара развила се последњих година на плутајућој леденој површини названој „Ларсен Ц“, а научници који су је надгледали потврдили су да је дошло до „пуцања леденог конца“.
Овај догађај фундаментално мења изглед Антарктичког полуострва, саопштио је „Пројект Мида“, истраживачки тим универзитета у Свонсију и Аберствиту у Британији, који од 2014. надгледа пукотину.
„Преостала ледена плоча најмања је у историји. То је велика промена. Мапе ће морати да се цртају“, рекао је Адриjан Лакман, главни истраживач „Пројекта Мида“.
„Ларсен Ц“, мању од две ледене плоче која су почеле раније да се одвајају од Антарктика, задржавала је релативно мала количина копненог леда и не очекује се да ће значајно подићи ниво мора. Међутим, на другим деловима Антарктика сличне ледене плоче чува већа количина леда и научници страхују да би њихов будући колапс гурнуо толико леда у океан да би ниво мора порастао неколико стопа. Нејасно је кад би се то могло десити.
Крајем 20. века, полуострво Антарктик које излази из главног тела Антарктика према Јужној Америци је било једно од места на планети које се најбрже загрева. То загревање је успорено у 21. веку али научници страхују да се лед и даље топи услед виших температура.
Неки од научника који се баве климатским променама верују да је људско понашање узрок глобалног загревања, док други то оспоравају, с обзиром на велику улогу варијабилности у природи. Они напомињу да се ледени брегови одвајају милионима година.
Међутим, из два кампа на Антарктику су се сложили да би одвајање ледених плоча са полуострва могло бити слика онога што ће се дешавати са главним делом Антарктика уколико се загревање буде повећавало, услед људских активности.
