„Цела та прича — у почетку ’Викиликс‘, потом Сноуден, а затим и ’руски хакери‘ — довела је до тога да руски ИТ постане угледан бренд“, рекао је на изложби „Инопром“ у Јекатеринбургу Василиј Бровко, један од директора руске државне корпорације „Ростех“, која се бави развојем, производњом и извозом високотехнолошких производа за цивилну и војну намену.
Он је констатовао да је интересовање за руско ИТ тржиште „озбиљно порасло“ и да странци више нису заинтересовани само за руски гас и нафту, оружје, медицину, пољопривреду, инвестиције, него траже од руских стручњака да продају софтвере, пруже безбедносна решења, изврше анализу државних система у контексту цурења информација, помогну у побољшавању ефикасности и оптимизацији.
„И заслуга у повећаној потражњи није наша, ми смо то просто искористили“, додао је Бровко, алудирајући на бесплатну рекламу коју је руска ИТ индустрија добила од Американаца.
Бровко истиче да су Американци таквом (антируском) кампањом учинили велику услугу Русији — дали јој такву рекламу какву Русија сама себи никада не би направила — „половина руског буџета би отишла на такав маркетинг“.
Стручњаци истичу да Русија има много тога да понуди светском тржишту у овој сфери, јер има много великих и успешних ИТ компанија. До сад су те фирме имале проблема да изађу на светско тржиште. Проблем је био језичка баријера, а понекад и неразумевање тих тржишта. Сада се ситуација из корена променила, Руси су почели томе да посвећују више пажње, а постоје и конкретна достигнућа и пројекти.
„Руске ИТ компаније, на пример оне које се баве производњом антивирусних програма, озбиљни су играчи на светском тржишту. Антивируси ’Касперски‘ и ’Доктор веб‘ су производи који се користе широм света. У Русији је јако добро ИТ образовање, ситуација у тој сфери је одлична, она се развија сама од себе, и нема потребе за додатним инвестицијама. Проблем је одлив мозгова, али то не би требало решавати инвестицијама, него стварањем максимално добрих услова за младе стручњаке. Што се тиче злогласних ’руских хакера‘, када читам вести из серије ’руски хакери напали Владу САД‘ мени је то јако забавно, јер је ући у траг ономе ко је заиста извршио сајбер-напад изузетно тешко, а хакерска заједница је космополитска, то је интернационална заједница и не може се везати за одређену земљу“, каже за Спутњик Георгиј Мазохин, експерт у области информационе безбедности.
Тенденција раста интересовања за руске ИТ производе и услуге је очигледна, посебно у сфери безбедности. А то показују и бројке.
Владимир Путин је још јесенас рекао да ће руски „цивилни извоз“ ускоро највероватније премашити војни.
„Према проценама, само извоз наше ИТ индустрије је већ 2015. године достигао 6,7 милијарди долара, а извоз наоружања је био 14,5 милијарди долара. Наш цивилни извоз ће ускоро достићи извоз оружја и војне опреме“, рекао је тада Путин и јавно је затражио од руске Владе да уклони све препреке развоју ИТ индустрије и на све начине подстакне „пројекте дигиталне економије“.
„Руссофт“ процењује да су руске ИТ компаније прошле године извезле робе у вредности од 7,5 милијарди долара, што је, како наводе, за око 10-12 одсто више него годину пре. Очекује се да ће ове године бити забележен скок за још 12-13 одсто.
Путин је дао задатак да Русија мора да „улови“ главне трендове научно-технолошког прогреса да би могла да пређе на „нову економију“, док експерти наводе да су руске компаније успешни конкуренти у најперспективнијим високотехнолошким секторима, који ће чинити основу тржишта „нове економије“, а то су вештачка интелигенција, велики подаци (биг дата), мобилност, сајбер-физички системи.
Управо у тим сферама ће се рађати нови лидери, који ће освојити тржиште у периоду од 2020-2030. године, сматрају експерти.
Тренутно се извоз руских ИТ компанија може поделити у три блока. Више од 50 одсто укупног извоза чини пружање услуга у софтверском инжењерингу и развоју софтвера. То су пројекти који се раде по захтеву клијената, ради решавања проблема одређене компаније.
Око осам одсто извоза је иста услуга, али која се пружа развојним центрима страних компанија које се налазе на територији Русије, на пример, „Самсунгу“, „Интелу“ итд.
Трећи блок су софтвери које развијају руске компаније.
Најновији тренд је стварање и извоз софтверско-хардверских система.
Међутим, америчке „рекламе“ нису донеле само добро руским ИТ компанијама. Американци се својски труде да им загорчају и отежају живот. Последњи случај је одлука Трампове администрације да „Лабораторију Касперски“ изузме са два списка испоручилаца чији производи могу да се користе у државним структурама, након што је руска компанија оптужена за сајбер-шпијунажу.
Руководство „Касперског“ је саопштило да је то приватна компанија која нема политичке везе и да никада није помагала властима било којих земаља у обављању сајбер-шпијунаже, али да је увучена у геополитичку борбу.
Компанија је нагласила да је више пута нудила сарадњу америчким званичницима, укључујући верификацију софтверског кода.
Експерти не очекују да ће ова ситуација нанети директну штету компанији, али упозоравају да такав „црни маркетинг“ може негативно да утиче на јавно мњење, што може да одврати клијенти од сарадње са „Касперским“.
Било како било, руски експерти закључују да је Русија успела да заузме значајно место на огромном светском ИТ тржишту, захваљујући чему извоз сваке године расте, и чврсто верују да би ИТ индустрија могла да постане нови лидер руске економије.
