Председник судског већа је наредио његово пуштање, рекавши да је превише времена прошло откад је дело почињено, те да казна више нема правну снагу.
Познати олигарх је 2012. године оптужен за проневеру 2,6 милијарди рубаља, почињену током градње два елитна стамбена комплекса у Москви. Ојађени купци никада нису добили своје станове, а вест о његовој слободи их је шокирала.
Олигарх је више од две године провео у руском затвору чекајући пресуду.
Ухапшен је по црвеној потерници руског Интерпола у Камбоџи, где се скривао од руског правосуђа, а неко време провео је и у Израелу, рачунајући да ће добити држављанство. Пошто су се планови изјаловили, пребацио се у Камбоџу, где је купио неколико острва и водио раскалашан живот.
У тој земљи је био и затваран, јер је, током дочека Нове године, под утицајем алкохола своје чуваре побацао са јахте у море.
У руским богаташким круговима Полонски је познат као мајстор скандала и велики ексцентрик.
Пре финансијске кризе јавно је обећао да ће појести сопствену кравату ако његова фирма „Миракс“ у року од годину и по не доживи пораст за четвртину. Пошто је омашио, јавно је појео део кравате.
У Москви се и даље препричава епизода када га је у једној ТВ емисији милијардер, бивши кагебеовац Александар Лебедев нокаутирао, тако да се овај преврнуо са столице и пао са подијума.
Оштећени Полонски се касније обраћао суду тражећи да оптужени буде ослобођен јер је „психички неуравнотежен“, али судија није услишио његове захтеве, па је Лебедев осуђен на друштвено-користан рад.
Полонски се спремао чак и за излет до Међународне космичке станице, нудио је космичком центру 14 милиона долара за то путовање, али од целе приче није било ништа, јер није прошао лекарску комисију.
Чак и док је лежао у затвору није мировао. Обећао је да ће написати мемоаре и збирку песама, а причао је и како другим затвореницима држи бесплатне тренинге и учи их „како да постану успешни“. Рекао је и да ће се кандидовати на председничким изборима, али не оним 2018. године, већ следећим, и поручио је да ће „сигурно бити председник Русије“. Мењао је и изглед: пуштао браду и косу, гојио се и мршавио.
Овог, некада најмлађег руског олигарха, прославиле су и изјаве да је „губитник свако ко у Русији не постане милијардер“ и да „они који немају милијарду могу да иду дођавола“.
Иначе, прве веће паре Полонски је зарадио у Санкт Петербургу, где је са својим партнером, средином девесетих, као подизвођач узео да заврши једну зграду. Временом се посао ширио, Петербург му је постао тесан, па се преселио у Москву. Преузимао је на себе да гради елитне објекте све док банке нису почеле да му одбијају захтеве за кредите.
Зидао је којекуда по Европи, а црногорској јавности је добро познат као власник „Миракс групе“, која је покренула градњу тиристичког насеља на брду Завала у Будви. Обећавао је Црногорцима куле и градове, а мало шта је завршио. Фирма је банкротирала, а радови на Завали су стали. Економска криза 2008. године означила је и почетак његове пословне пропасти.
У Будви је, кажу, остао упамћен по галантности и спектакуларним журкама.
Московску јавност највише занима чиме ће се Полонски бавити сада када је пуштен на слободу. Он је рекао да још није решио да ли ће остати у земљи или ће отићи у иностранство, али је поручио да ће „преокренути свет“.
Помињао је и да ће се вратити бизнису и жени. Аналитичари га, међутим, не виде поново у грађевини. За то су, кажу, потребни новац, добри односи са властима и клијенти који му верују. Не зна се како он сада стоји финансијски, али се верује да власти неће хтети да раде са осуђеником, а поверење клијената је изгубио.
Поједини руски медији коментаришу да му сада не преостаје ништа друго него да заједно са својом супругом Олгом Дерипаско, са којом се венчао док је био у затвору у Камбоџи, размисли о животу и почне да кује нове планове.
