У новом светском поретку који се тренутно ствара фигура римског папе је прилично световна, у њој има врло мало духовности и блискости са Господом.
„Папа Римски је техничка фигура. Менаџер. Иза њега стоје моћне силе. То су велике финансијске структуре, моћни редови, окултне структуре, структуре из сенке. Добро знамо да нови светски поредак стварају невидљиве фигуре, не Ротшилди ни Рокфелери, јер су они такође видљиви део, док они који реално управљају никад неће изаћи из сенке. Фрању су довели на власт кардинали који су повезани са тим структурама“, рекла је за Спутњик за историчарка Олга Четверикова, стручњак за Ватикан са престижног Московског државног института за међународне односе (МГИМО).
Уопште, глобализам захтева и своју религију. Још је Шимон Перес предлагао да се створи организација уједињених религија, на чијем челу би се нашао папа.
„Папа се спрема за улогу реалног идеолошког лидера. Главне пароле под којима он дејствује су мир, борба против сиромаштва, заштита права миграната итд. Он сада на себе преузима стварање праведнијег новог светског поретка, захваљујући којем би све негативне последице глобализације биле превазиђене.
Документ из 2001. године о глобалном управљању који су припремили епископи говори да Црква треба да активно учествује у стварању групе светске владе: потребно је читавом систему образовања дати глобалну димензију итд. Папа римски данас је идејни вођа тог новог светског поретка који долази да смени стари, неолиберални. Папа има задатак да нови поредак представи прихватљивијим, праведнијим у односу на стари“, наглашава она.
Тамне стране Ватиканске банке
Деценијама је Ватиканска банка, најзатворенија финансијска структура на свету, била лична банка римског папе. Оно што се мало зна је и да је она једна од највећих офшор зона. Пошто није било ни под чијим надзором, њене услуге је врло активно користила мафија.
„Принцип је следећи: католичке организације отварају своје рачуне у Ватиканској банци, након чега сви добротвори уплаћују новац који се преноси на друге организације којима је, наводно, потребан новац. Заправо, било је немогуће проверити токове новца, јер је Ватиканска банка била ван свих контрола, због чега су различите групе вршиле трансакције прљавог новца. Зато се Ватиканска банка сматрала најефикаснијом офшор зоном“, сматра историчарка.
„Када је почела финансијска криза 2008–2009. године и наднационалне банке успоставиле чврсту контролу над читавим финансијским системом у свету, папа Бенедикт XVI је био приморан да се прикључи глобализму: морао је да потпише закон о прању новца и оснивању органа за управљање информацијама, који се бавио надзирањем монетарно-кредитне делатности банке. За његово време Ватикан је у значајној мери изгуби финансијски суверенитет и контролу над државним финансијама препустио наднационалним структурама. Међутим, он није успео да сломи и стару гарду кардинала која се супротстављала променама“, појашњава она.
„Тамо је била читава група кардинала који су повезани са старим финансијским круговима и који су желели да сачувају своју независност, док је друга, под плаштом транспарентности, почела да сарађује са међународним и америчким банкама и структурама како би банку прикључила овом јединственом финансијском систему“, наставља Четверикова.
Доласком папе Фрање на престо Светог Петра почиње одлучујући обрачун са непослушним кардиналима.
„Фрања није био Италијан и имао је задатак да смени стару италијанску партију из Римске курије. За њу га ништа није везивало, за разлику од Бенедикта, јер је немачко-италијанска партија била јединствена и он се ослањао на њу. Када је Фрања дошао све се променило. Он је био револуционар који чисти све пред собом“, сматра руска историчарка.
По први пут се ствара секретаријат за економију — друга структура по важности након државног секретаријата — са контроверзним кардиналом из Аустралије Џорџом Пелом на челу, који последњих дана пуни новинарске ступце скандалом са педофилијом.
„Он је био један од кардинала у Савету девет кардинала, који је формирао папа Фрања ради реформе читаве Курије. То је заиста велика револуција јер је папа поставио себи задатак да промени читав систем. Савет ’деветорице‘ данас је практично кључни орган управљања. И сви ови кардинала су некако умешани у те (сексуалне) скандале“, напомиње она.
Реформа Ватиканске банке је предвиђала престанак инвестиција, већ само наплаћивање финансијских консултација. Рад Ватиканске банке проверавају различите финансијске организације у којима су се нашли и кадрови међународних банака као што су „Голдман Сакс“.
„Међутим, не треба гајити илузије, нема преласка на неке демократске, народне методе вођења финансија. Не. У току је предаја овог апарата транснационалним корпорацијама, док су спекулативни методи постали перфиднији. Цела та транспарентност Ватиканске банке је само привидна. У стварности, све те схеме и даље постоје и реалне приходе никад нећемо сазнати“, уверена је руска историчарка.
Ватикан све више губи старохришћанске идеале, и утапа се у нови светски поредак, у којем новац представља највећу жељу. У покушају да се прилагоди новим светским токовима, он губи себе, што код верника изазива страх да би све то могло да има трагичан крај.
Олга Четверикова је доцент на Катедри за историју и политику Европе и Америке. Она је аутор многобројних научних радова из области религије. Познате су њене књиге: „Религија и политика у савременој Европи“, „Промене у Ватикану“.
