Банке у Србији грађанима наплаћују више од 260 накнада, а рачунајући и оне које плаћају фирме, реч је о скоро 500 разних провизија. Управо разне провизије и услуге су чиниле трећину укупног прихода банака у прошлој години, у којој су укњижиле 61 милион евра добити. Две трећине је, очекивано, био приход од камата.
После све већег броја тужби грађана због, по њиховом мишљењу, незаконите наплате разних накнада, реаговала је и Народна банка Србије (НБС) дописом банкама у коме указује на то да „наплаћене накнаде и трошкови морају бити одраз стварних трошкова које банке имају када пружају неку услугу“.
Централна банка је, тако, сугерисала да би накнаде и трошкови које банке наплаћују за обраду и администрирање кредита требало наплаћивати у фиксном износу, а не процентуалним износу, који се креће од 0,5 одсто до чак три одсто вредности кредита. Другим речима, услуга обраде кредита требало би да буде увек иста, колики год кредит био, како суштински и јесте.
Банке су, засад, само примиле к знању допис НБС, реаговања још нема. На питање може ли необавезујући допис НБС утицати на промену политике банака, Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије за Спутњик каже да то може регулисати само банкарско тржиште.
„Ствар је пословне политике банака како ће ићи са ценама, провизијама, са фиксним накнадама. Ви можете да дајете препоруке, али оне нису обавезујуће. Једини начин је да то само тржиште регулише“, каже он.
То конкретно значи да би неке банке могле да смање накнаде, на тај начин, како објашњава, повуку ногу и тиме привуку клијенте и доведу конкуренцију у ситуацију да реагује.
На питање колико ту може да помогне Закон о заштити корисника финансијских услуга, Грубишић каже да он ту нема утицаја и подсећа да се тај пропис тиче само неопходне транспарентности банке када предочава трошкове клијенту.
„Закон се не меша у пословну политику банака и не утиче на њу. Битно је само да клијент види ефективну каматну стопу, а то је она стварна цена коштања кредита, где је све урачунато“, истиче Грубишић за Спутњик. По његовој оцени, банке то и раде.
Другим речима, када је пре месец дана Виши суд у Сомбору донео правоснажну пресуду да је једна банка незаконито наплатила накнаду за обраду кредита и обавезао банку да клијенту врати новац, једино што је банка могла незаконито да уради то је да није прецизно и јасно указала клијенту на његове обавезе. Да је тако урадила и приказала му ефективну каматну стопу, ма колико то било, и он то потписао, не би имао право да се буни.
И у НБС су Спутњику рекли да њихов допис за банке није обавезујући, и да су оне, према закону, једино у обавези да потенцијалном клијенту транспарентно укажу на трошкове које ће имати.
За потрошача је, дакле, од кључног значаја да разуме накнаде које ће морати да плати, како би могао да их упореди са понудама других банака. Како се, међутим, снаћи и одабрати најбољу банкарску понуду у Србији, где не постоји јединствени регистар накнада које банке наплаћују за различите услуге и где је и терминологија различита за мање-више исту врсту услуга? Јер негде ће вам наплатити чекове које нисте реализовати, негде СМС обавештења, слање опомена…Банке имају на десетине „ситних“ провизија које намирују кроз готово сваки посао који обаве за клијента. Уз стандардне накнаде на које смо навикли, попут вођења текућег рачуна, разних извода, израде картица, провизије за плаћање рачуна, поједине банке наплаћују чак и трошак обраде неоснованих рекламација. И то није ситан трошак, у једној банци та „услуга“ кошта чак 2.460 динара.
Нема сумње да стандардизована терминологија, заједно са јасно исказаном накнадом и информацијом о најрепрезентативнијим услугама банке, може да помогне потрошачима да разумеју и упореде накнаде и направе за њих најбољи избор поредећи оно што нуде банке, указују у НБС. Због тога Централна банка, како је потврђено Спутњику, припрема нацрт закона којим ће се детаљније уредити правила која се односе на транспарентност и упоредивост појединих накнада које се наплаћују.
Јер НБС, ако не може да банкама пропише ограничења у погледу врсте и висине накнада које наплаћују за обављање послова, у складу са одредбама Закона о банкама, може да пропише јединствени начин обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, и то нарочито по основу депозитних и кредитних послова.
Зато најновији допис НБС банкама за грађане неће значити ништа посебно. Они ће и даље морати да отворе четворе очи пре него што ставе потпис на било који уговор с банком. Накнадна памет им неће бити од помоћи.
А наплата трошкова, као најлакша банкарска зарада, расте од 2014. године. Тако су финансијске институције у 2014. години имале 25,68 милијарди динара добити по тој основи, у 2015. години 25,88 милијарди, док су већ за првих девет месеци 2016. приходовале више него у целој 2015.
Према подацима Агенције за привредне регистре, банке су прошле године на име разних накнада и провизија наплатиле укупно 51 милијарду динара. Када се од тога одузме скоро 16 милијарди динара провизија које су банке имале као трошак, добија се нето резултат од 35,3 милијарде динара чисте зараде од разних накнада, не само према грађанима него и привредним субјектима.
Износи за поједине провизије нису велики, али када се све сабере, то је доста сигурног новца до кога се долази без икаквог ризика. И то је одлика банкарског сектора свуда у свету.
Да и банке у Европи „живе“ од провизија указује и позив повереника за заштиту потрошача у Европском парламенту, који је још пре две године тражио да банке у ЕУ олакшају клијентима пребацивање рачуна из једне у другу банку, али и да им се омогући јаснији увид у висину провизије.
