У заједничком саопштењу које је најпре објавила ХБК, а потом и СПЦ, након састанка одржаног 12. и 13. јуна у Ватикану, где је пре годину дана Мешовита комисија формирана на иницијативу папе Фрање, између осталог, каже се:
„Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава.“
Када је реч о проглашењу Степинца свецем, после једногодишњег рада Комисије „лопта“ је поново у дворишту Ватикана, односно у рукама папе Фрање, који је за то једини надлежан.
У Хрватској верују да ће папа Фрања Степинца прогласити свецем наредне године, на 20. годишњицу Степинчеве беатификације.
Степинац и последњи у низу састанака Мешовите комисије био је тема синоћње емисије „Отворено“ на ХРТ-у, која је окупила хрватске експерте, присутан је био и председник СНВ-а и СДСС Милорад Пуповац, а, како је наведено, упркос позиву за учешће у емисији, СПЦ свог представника није послала.
У емисији је учествовао и монс. Јосип Мрзљак, вараждински бискуп, иначе, Степинчев рођак.
Учесници, као и чланови Мешовите комисије двеју цркава, имали су различите ставове о кардиналу Степинцу, па је тако историчар Хрвоје Класић рекао да не жели да полемише о верским осећањима, али му смета то што се историчарима када изучавају било коју историјску личност унапред намеће што смеју, а шта не смеју да истражују.
Класић, наиме, каже да чињеница да је папа одлучио да формира комисију доказује да и он очито има неки разлог разлога да не каже: „Баш ме брига за комисију нека буде (Степинац) светац“.
Очито је, казао је Класић, да и папа сматра да о неким стварима треба попричати.
Танјуг
