Споразум је ступио на снагу 9. јула. Па ипак, Тел Авив категорички не допушта чак ни могућност присуства или кретања иранским војницима на територији Сирије, у околини Голанске висоравни. На ово је још једном скренуо пажњу министар одбране Израела.
Може ли Израел да сруши споразум и зону деескалације у Сирији упркос руско-америчком споразуму? Руски оријенталиста Владимир Сажин за Спутњик каже да Израел у датим околностима није могао да се суздржи од реакције:
„Тел Авив категорички не дозвољава чак ни могућност присуства или кретања иранских војника и припадника покрета Хезболах у близини своје границе у области Голанске висоравни. Израелско руководство инсистира да из Сирије изађе већи део иранске војске, ирачких устаника и припадника Хезболаха“.
Као одговор на ватру са сиријске територије Израел редовно наноси ударе авијацијом у околини Голанске висоравни и по територији Сирије, конкретно по циљевима проиранских група. Последњих недеља, тачније од 24. јуна до 2. јула, израелска авијација је бомбардовала голански регион са сиријске стране.
„Још је у марту у Москви, како тврде посматрачи, израелски премијер Нетанијаху замолио председника Путина да подржи идеју о ’зони безбедности‘ око Голанске висоравни, где би било забрањено иранско или проиранско присуство“, наводи Сажин.
Нема сумње да се формирање јужне зоне деескалације тиче интересa многих играча на сиријском пољу. Проблем је у томе што су интереси свих ових играча потпуно супротни.
„Па ипак, важно је нагласити да би ово требало да буде зона безбедности у региону где влада напетост на сиријско-израелској граници — да спречи да дође до конфликта између иранске војске, проиранских устаника и Хезболаха са израелском војском“, наглашава Сажин и додаје да би зона требало да смањи ризик од стварања још једне ужарене тачке, која би била проблем не само на територији Сирије већ и читавог Блиског истока.
Специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура исправно сматра да је успостављање режима примирја на југозападу Сирије значајан корак за регулисање конфликта, верује наш саговорник и додаје:
„Па ипак, деловање Русије, која у решавању овог питања сарађује са САД, Јорданом и чак Израелом, можда се неће допасти Ирану, што би у перспективи могло да се одрази на односе са Техераном и сарадњу поводом Сирије“.
Стога би Москва морала да утврди који су циљеви противника стварања јужне зоне деескалације, закључује експерт.
