Најпознатија Албанка са Косова и Метохије која се прикључила терористичкој групи је Ћамиле Тахири, стара само 23 године. Тренутно је, према писању косовске штампе, на челу кампова за обуку жена џихадиста „Исламске државе“ (ДАЕШ) у Сирији, а сматра се и једном од најрадикалнијих жена-ратника ДАЕШ-а са ових простора. Под њеним патронатом, десетине Албанки са Косова, из Албаније и Македоније стигло је у редове ДАЕШ- а. Њена десна рука је Лаура Хусеини, такође са Косова и Метохије, која је у ову групу привукла и мужа и брата.
Њихова улога није само да буду „невесте џихадиста“, како се мисли, већ много шира и важнија и од учешћа у борбама. Њихова улога је превасходно врбовање нових чланова из целог света, и то углавном преко интернета.
ДАЕШ у свом саставу има више бригада које чине само жене. Најпознатија је злогласна женска бригада Канса. Формирана је почетком 2014. године, а име је добила по Канси, арапској песникињи из најранијих дана ислама. Бригада има више улога, а осим хаковања и врбовања, бави се чак и убиствима и одржавањем строгих правила живота у овој групи, као што је, на пример, спречавање односа мушкараца и жена без претходног договора.
Жене, припаднице ове групе, имају између 18 и 25 година, а међу њима има и много жена са Запада, које су врбоване преко интернета, и које су примиле исламску веру. Обука у овој бригади траје око месец дана, чланице носе оружје, и могу да буду борци или жене које су нека врста полиције унутар редова ДАЕШ-а. Вође ове терористичке организације сматрају да су жене потребне њиховој групи јер желе да прикажу да су организовано друштво „засновано на породици по изворном тумачењу ислама“.
Неочекивано, али у ову бригаду примају се пре свега високообразоване жене. Предност имају оне које се баве интернет технологијом, или су из економског сектора — то су, наравно, пре свега жене са Запада. Европски, а пре свега британски медији у више наврата су изнели бројку од 80.000 жена које су на неки начин повезане са ДАЕШ-ом — или тако што су се прикључиле овој групацији или им помажу новчано или су такозвани спавачи у државама Европе.
Ова најпознатија женска џихадистичка бригада је у априлу 2017. објавила видео за запошљавање женских хакера, тврдећи да је до тада хаковала више од 100 друштвених медија, и то током само једног месеца. Такође је објављен и манифест „Жене у Исламској држави: Манифест и студија случаја“, где се наглашава „мирнија“ улога жена као домаћица, супруга и мајки и где се критикују жене са Запада, као и концепти људских права о родној равноправности.
Жене у овој војној формацији су распоређене према задужењима. Најмлађе чувају децу која се рађају у редовима ове терористичке организације. Што се Косова и Метохије тиче, процена је да су жене са овог подручја од 2015. до данас родиле тридесет седморо деце чији су очеви исламски џихадисти (бракови склопљени по њиховим законима). Жене које имају до 22 године задужене су да на друштвеним мрежама придобију чланове на основу „потлачености муслимана и њихових права“, скупљају новчану помоћ и стварају ћелије у државама Запада. Трећа група задужена је за познанства и „склапање бракова“ мушкараца који су у ДАЕШ-у и жена које траже мужеве.
На мети су највише жене из Америке, пре свега припаднице млађе и сиромашније популације која је склона упознавању преко интернета, а уз то још и лаковерна. Према америчкој штампи, у октобру 2014. године, три средњошколке из Денвера су побегле са наставе како би стигле на лет за Сирију, након четовања са припадницама ДАЕШ-а. У мају 2015. године, Џејлин Јанг, деветнаестогодишњакиња из Мисисипија, ухапшена је под сумњом да је имала намеру да отпутује у Сирију и прикључи се ДАЕШ-у са својим момком из Америке, кога је упознала преко пријатељице за коју се испоставило да је чланица ДАЕШ-а. ФБИ је пратио њене поруке у којима је истицала како једва чека да стигне на њихову територију, како би могла да буде са својом браћом и сестрама под заштитом Алаха и како би подигла нове припаднике такозване Исламске државе.
Овај проблем уочила је и америчка влада, па је на посебном округлом столу под називом „Жене и тероризам“ не само указала на то него су позвани у помоћ и експерти за државну безбедност, како би се нашло решење. Дискусија о порасту прикључивања жена ДАЕШ-у завршила се тако што је констатовано да се припаднице ДАЕШ-а посебно лако инфилтрирају у избегличке групе и кампове, што им касније отвара простор за стварање мреже на територији на коју стигну.
У извештају под називом „Повезаност жена у екстремним мрежама“, који је објављен у часопису „Сајенс адвансес“, наводи се да и жене из ДАЕШ-а имају „супериорну умреженост“ у односу на мушкарце. Иако мушкарци, наводи саговорник овог листа, доминирају у бројевима, ова студија открила је да жене имају „супериорну мрежну повезаност на колективном нивоу“. Преносе регрутне поруке, фајлове, молитве, аудио и видео пропаганду, повезују удаљене делове екстремистичке мреже и каналишу фондове, због чега су есенцијалне за опстанак читавог система.
„Женске методе регрутовања умеју да буду и много суптилније“, објаснио је за овај часопис Амарнат Амарсингам, истраживач са Универзитета Вотерло, који је фокусиран на иностране борце и џихад.
Жене-терористи нису феномен ДАЕШ-а. Од милитанткиња из Провинцијалне Ирске Републике ′70-их, ′80-их и ′90-их година прошлог века, до жена-самоубица у Шри Ланки деведесетих и двехиљадитих, жене су играле кључне улоге у терористичким организацијама широм света. Жене имају много бољу моћ убеђивања, али и кажњавања, па су као припаднице ДАЕШ-а познате по својој бруталности према онима који згреше и према затвореницима.
