„Сатанин син“ моћи ће да сравни са земљом територију површине Енглеске или Француске“. Овако су Западни медији пренели информацију о новом руском нуклеарном пројектилу који ће бити произведен у наредних седам година. Реч је о новом моделу руске ракете „војвода“ коју су Американци назвали „Сатаном“.
Иако је реч о најсавршенијој нуклеарној ракети у историји, коју још не можемо да видимо, пропаганда по рецепту хладноратовске ере учинила је своје. „Зле Русе“ треба зауставити и притом не бирати ни средства — нити речи.
Новинар и фотограф, врстан познавалац авијације и историје ваздушног ратовања Игор Салингер за Спутњик каже да први циљ крштавања убојитих средстава необичним именима — ракета, тенкова, бродова и авиона — није плашење непријатеља, иако нам је то угавном прва помисао. Непријатељу је свеједно да ли ће га погодити „Сатана“ или бомба из „Штуке“. Према непријатељу су усмерене особине тог средства, експлозив и прецизност, а име пројектила или авиона део је пропаганде намењен пре свега војсци која га користи, каже Салингер.
„Пропагандни ефекат имена је важан маркетиншки мотив, војници који користе то средство тако се сигурно боље осећају. Имају више самопоуздања када возе авион који има неко јако име, мачо назив, име које је потентно, као што је ’Мустанг‘, ’Фантом‘, ‘Авенџер‘ и слично, него када возе нешто безимено“, каже Салингер.
Он додаје да се данас, иако је то у историји можда и био случај, до оваквих имена не долази случајно, да о томе брину посебни маркетиншки тимови унутар фирми које производе оружје, министарства одбране или неко ангажован из цивилства, стручњаци који процењују како би се који авион или тенк морао назвати.
„Име настаје у завршној фази развоја, као кад се дете роди, кумови формално дају име, али га заправо бирају родитељи. Добар пример је ловачки авион који бљује ватру ’Супермарин спитфајер‘, а ту је и најпознатији амерички авион из Другог светског рата П-51, кога су прозвали ’Мустанг‘, што одаје снагу, агилност и неукротивост“, подсећа Салингер.
Није лако с ћирилицом
Постоји и друга категорија давања имена, противници их дају, примарно не због омаловажавања друге стране, већ ради боље комуникације.
„Током Хладног рата свако средство у наоружању војске бившег Совјетског Савеза добијало је кодни назив ради лакшег распознавања на другој страни. НАТО је схватио да је његовим војницима јако тешко да попамте све руске називе који су сами по себи компликовани, чак и Русима, а замислите како је било другој страни која не зна ћирилицу. Тако су руским бомбардерима давали предзнак Б, односно кодно име као рецимо ’Бекфајер‘“, објашњава наш саговорник.
Он наводи случај једног од најпознатијих ловачких авиона у историји МиГ-21, који никада није имао службени назив у Русији и целом Источном блоку. За Американце он је Ф — фајтер, а дали су му кодни назив „Фишбед“ — рибља постеља, то је термин из археологије везан за фосилне остатке рибљих врста. Не зна се зашто, можда их је МиГ-21 са земље подсећао на рибицу.
„Ту је и ’Сухој 25‘, који је по свим карактеристикама одличан јуришни авион, у неким елементима бољи од америчког пандана А-10, али њега Американци зову ’Жабљи батак‘. Да ли је реч о погрдном називу, мораће да вам кажу они који га користе“, каже у шали наш саговорник.
Ко лепше тепа, Хрвати или Руси?
Иако најпознатији ловачки авион у историји, МиГ-21 никада није имао службено име, добио је неколико надимака. Као што сваки возач воли свој аутомобил, тако и пилоти тепају својим челичним птицама. Овај детаљ није везан за пропагандни рат, али наш саговорник сматра да га треба поменути из пијетета према најпознатијем ловцу у историји, који је произведен у чак дванаест хиљада примерака, без кинеских копија.
„Када МиГ-21 гледате одоздо, видите делта облик крила. У Русији, али и другим земљама које га користе на истоку, зову га ’Балалајка". Наши суседи у Хрватској ове авионе зову једноставним именом ’Мигуше‘, кажу: ’Је л иду мигуше на задаћу?‘. У пилотским круговима МиГ-21 зову и ’Лет-лампа‘, зато што кад ноћу полеће под форсажом има карактеристичан изглед који на њу подсећа“, каже Салингер.
Чија је мајка убила 120 хиљада људи?
Крштавање америчких авиона почело је њиховом употребом у ратовима, када су посаде својим летелицама давале имена лепих жена. Најчешће су то биле познате глумице, па и певачице. Ипак, најпознатији пример необичног имена је идеја пилота Б 29 који је бацио атомску бомбу на Хирошиму 1945. Пол Тибетс свом авиону дао је има „Енола Геј“, по својој мајци. Из „Еноле“ је изручио „Малог дечака“, тешког пет тона, који је усмртио више од 120 хиљада људи.
И „Наталија“ обарала НАТО ловце
Иако и са историјске дистанце крштење дотад најубојитије бомбе именом „Мали дечак“ делује ужасно сурово и лицемерно, деценијама су Јапанци умирали од последица напада на Хирошиму и Нагасаки. У жару ратне борбе, као и у љубави, све је дозвољено.
После НАТО бомбардовања СР Југославије поједини медији пренели су наводни извештај руских тајних служби, у коме се каже да је наша војска свакога дана обарала по неколико авиона. Овдашњи стручњаци тврде да руководство државе, у страху од нових бомби, није хтело да објављује ове податке.
на већину ракета које су гађале авионе НАТО-а припадници тадашње чувене 250. Ракетне бригаде ПВО исписивали су имена. Лепа српска имена мајки, сестара, жена, девојака и тајних или неостварених љубави. Било је ту „Тања“, „Ивана“, „Азри“, "Сузана", "Мира" и „Радмила“, а једна „Наталија“, С-125 „Нева М“, оборила је Ф-16, америчког „Фајтинг фалкона“.
„Ракета која је погодила чувеног ’невидљивог‘, није стигла да добије име, јер се то догодило на почетку сукоба, а о ефектима именовања непријатењских авиона на грађане који су живели под бомбама, најбоље говори пример комшије из моје зграде, дечка који ме је тих дана питао како амерички пилоти погоде врата кабине авиона, кад је невидљив“, присећа се саговорник Спутњика Игор Салингер.
Бесплатана америчка реклама за руско оружје
Маркетиншки мотив крштавања убојитих средстава изузетно је важан и из још једног разлога. Продаја оружја је уносан посао, па није свеједно да ли продајете Ј-22 „Орла“, Р-28 или „Сатану“. Ова чињеница доводи нас до питања да ли је модернизовани „Војвода“ — „Сатанин син“, иако још није изашао из фабрике, Американцима захвалан за бесплатну рекламу.
Русија је не претерану заинтересованост за ову врсту пропагандног рата, надоместила невероватним достигунућима војне технологије последњих шездесет година. Својим оружјем обезбедила је готово стотину земаља. Међутим, ухватила је и корак с модерним маркетиншким токовима. Руски тенк нико не зна под именом Т-14, али је опште познато да је „Армата“ апсолутно незаустављива. Онима који још нису успели да нађу начин да зауставе С-300 вероватно се леди крв у жилама од информације да ускоро почиње серијска производња најновијег система противваздушне одбране С-500.