Најава лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике Александра Захарченка о стварању нове, независне државе „Малорусије“, није наишла на одобравање представника Луганске Народне Републике, али ни грађана Донбаса, каже за Спутњик Сергеј Белоус, новинар и ратни извештач који се тренутно налази у Донбасу.
Он подсећа да је такозвана „Малорусија“ постојала у 16, 17, па чак и 19. веку, али да је то историјски нешто потпуно друго од овога што се предлаже данас, јер су њене границе биле потпуно другачије и никада нису имале било какве везе са Донбасом. Међутим, како каже, сада је та идеја искоришћена да би се делегитимизовала садашња кијевска власт, која је незаконито преузела моћ у Кијеву и почела рат на Донбасу.
„Када је реч о становницима Донбаса, они су шокирани овом најавом, јер су све ове године очекивали да ће ово бити или нека ’Нова Русија‘, као велика држава на садашњем југоистоку Украјине, или да ће се Донбас интегрисати у Русију. Људи су гласали за Доњецку Народну Републику, а сада је изненада, преко ноћи, постала Малорусија. То је у неку руку негирање Минског споразума, па је за већину људи овде ситуација доста неразумљива“, каже Белоус.
Према његовим речима, Захарченко је у праву када каже да се ситуација нашла у ћорсокаку, јер украјинска страна не поштује Мински споразум, а народ у Донбасу не жели да буде део Украјине, што је такође једна од тачака споразума.
„Са друге стране стварање Малорусије само по себи вероватно неће бити неки излаз, већ можда пре неки знак да се успостави неки нови дијалог како би се ситуација смирила. Захарченко вероватно жели да иде корак испред Кијева и да изазове да они пристану на неки нови формат преговора, јер се ситуација са Минским споразумом нашла у безизлазној ситуацији“, објашњава Белоус.
Међутим, напомиње Белоус, из Русије стижу званични сигнали који нису баш у складу са Захарченковим мишљењем.
„Они кажу да то није лоша идеја, али да прво треба завршити преговоре и испоштовати Мински споразум, а да све остало на дневни ред долази касније. Дакле, из Москве још нико то није подржао. Што се тиче међународне заједнице, искуство у последње три године говори да они никада нису подржали руски народ у Украјини, нити руски народ у Донбасу. Увек су Русију кривили и критиковали, па не верујем да ће Захарченку стићи нека помоћ са Запада“, сматра Белоус.
Најаву о стварању „Малорусије“ кијевске власти без сваке сумње карактеришу као провокацију Захарченка, каже за Спутњик политички аналитичар Међународне организације за мониторинг Станислав Бишок. Из њихове перспективе, објашњава наш саговорник, Захарченко као лидер републике која није призната тешко да може озбиљно да преговара са представницима државе која, иако пролази кроз фазу дубоке финансијске, политичке и сваке друге кризе, ипак је званично призната, са границама, владом и тако даље.
„Мислим да у одређеном степену Захарченко и рачуна да ће доћи до врло озбиљног, па и оштрог разматрања ове теме, јер и у републикама Донбаса, али и самој Украјини, народ схвата куда иде држава, односно да руководство из Кијева води земљу у погрешном смеру, па постоје страхови да ће доћи до дезинтеграције државе. Захарченко разуме да је прича са придруживањем Украјине ЕУ само мит који ће се тешко остварити, а власти из Кијева ће користити овај мит како би покушале да одвуку пажњу становништва од реалних могућности распада државе“, објашњава Бишок.
Како каже, републике Донбаса се налазе у незавидном положају.
„Са једне стране, према одредбама Минских споразума, оне би требало да се врате у састав Украјине, док са друге стране то не желе ни сами становници ових република, нити Кијев жели повратак ових република на основама широке аутономије. Захарченко предлаже да се републике Донбаса помире са могућношћу да се интегришу у састав остатка Украјине на бази онога што он назива ’нова држава‘, односно измењена држава. Он заправо говори о веома широкој аутономији за украјинске регионе и то је једино на чему реално може доћи до прекида војних дејстава“, сматра Бишок.
Посланик Државног савета републике Крим Владислав Ганџара за Спутњик каже да предлог Захарченка вероватно и јесте следећа етапа интеграције Донбаса у оквирима оних државних облика који су почели да се рађају на овој територији од почетка грађанског рата.
„Наравно, ако говоримо о стварању некаквог државног облика, пре свега би требало поменути колику је пустош оставио иза себе својим делима кијевски режим према становницима Донбаса. Па ипак, а у контексту чињенице да се одредбе Минских споразума уопште не реализују од стране Кијева, сведоци смо константних оптужби руководства Украјине на рачун друге стране, да се током последњих година ништа не ради на реализацији одредби, иако ми нисмо субјект, а ни потписници ових споразума.
Ганџара верује да се Украјина неће зауставити у својим агресивним походима на Донбас.
„Ми схватамо да је тамо заиста веома тешко и напето јер су ове две народне републике, Луганска и Доњецка, опкољене украјинским трупама. Недавно је поново дошло до заоштравања конфликта, када су оружане снаге Украјине покушале да продру границу Народних република, а памтимо и скорашње терористичке нападе у Луганску. Ситуација је тамо заиста лоша и зато желимо народу Луганске и Доњецке народне републике да коначно завлада мир и да дође до интеграције и уједињења које би им коначно донело боље услове живота“, поручује Ганџара.
