Како доћи до јефтиније енергије?
То је била главна тема 22. Светског нафтног конгреса, најзначајнијег енергетског скупа ове године. Један од учесника, др Слободан Соколовић, за „Енергију Спутњика“ потврђује да је на овом скупу било речи и о гасу и о изградњи нових гасовода.
Међутим, после најава изградње новог крака „Турског тока“, па и након Конгреса у Истанбулу, нема реакције из Брисела и Вашингтона против идеје Русије да се један крак гасовода продужи преко Балкана до европских потрошача. Човек који је годинама учествовао у креирању енергетске политике, који је креирао и гасоводе који би пролазили кроз нашу земљу, ипак мисли да треба бити опрезан код доношења закључака на ову тему.
„Не бих желео да будем у групи људи који су оптимисти, више волим да видим да ће се то догодити. У овом моменту видим само папире и неку политичку вољу, али не видим и структуру, начин који начин ће се то финансирати, поготову ако имамо у виду да је модел финансирања — самофинансирање. Чак и да се догоди идеално, да гас стигне на границу Србије, отвара се питање како ће Србија свој коридор до Мађарске финансирати“, каже Соколовић.
Иначе, последње процене Уједињених нација говоре да ћемо 2025. годину дочекати са 10 милијарди становника, па је једно од најважнијих питања како обезбедити приступ енергије свим људима који живе на планети, посебно ако знамо да више од две милијарде становника нема никакав приступ енергији.
Нафта ће и даље бити присутна као озбиљан енергент, појачана потрошња гаса управо под притиском еколошких захтева, али ће обновљиви извори бити тек на четвртом или петом месту у енергетском миксу. Поента доласка до јефтиније енергије је у смањењу трошкова производње, каже Слободан Соколовић.
„То се постиже врло једноставно, поједностављивањем процедура. У истраживању експлоатације нафте имамо модел који нам говори да смо увели јако велики број стандарда, велике бирократске процедуре које нам наносе велике проблеме у самом формирању цене. Дакле, буџет или прогнозу не треба формирати на бази неке пројектоване цене нафте, већ на бази информације за колико ћемо смањити укупне трошкове производње нафте“, каже гост „Енергије Спутњика“.
Интересантна је чињеница да по новој, контролисаној цени од 40 долара по барелу нафташи имају бољу зараду него када је цена нафте била 80 долара. То је очигледно цена нафте која им одговара, али поједине земље које су зарађивале енормна богатства, попут Саудијске Арабије, покушавају да се врате на претходно стање.
„Процењује се да ће цена нафте бити између 50 и 55 долара у наредном периоду. Нико не очекује да ће бити нешто већа. Када говоримо о Саудијској Арабији онда треба рећи да је она поново повећала производњу, па се поставља питање о чему се ради. Реч је о економским реформама које подразумевају да њен буџет и пословање што мање зависе од производње нафте и гаса, да то више не буде кључни ’инкам‘ њиховог буџета. Саудијска влада је донела стратешки документ ’Вижн 2030‘ у коме је управо дефинисан акциони план, шта ће све радити, у шта ће инвестирати да направи озбиљно реструктурирање привреде и економије“, каже Соколовић.
С обзиром на то да ће „црно злато“ и даље бити доминантни енергент, питање је колико је могуће да се политички део бизниса са нафтом искористи за развој земаља које нису богате нафтом, као што је Србија.
Саговорник „Енергије Спутњика“ каже да је похвално што се појавио нови начин размишљања на ову тему. Посао са нафтом и другим енергентима треба да се развија не само инфраструктуром, у смислу изградње нафтовода и гасовода, не само смањивањем трошкова производње нафте и гаса, већ истовремено и развојем нових технологија истраживања, производње и прераде.
Опширније о овој теми сазнајте у аудио-издању емисије „Енергија Спутњика“, чији се линк налази на почетку текста.
