Јер тешко да би икаква друга теорија могла дати објашњење за јучерашње саопштење генералног секретара НАТО-а Јенса Стонтелберга, који је поздравио потез савезника НАТО-а и партнера који су, како је рекао, „изашли у сусрет и помогли Црној Гори у борби против катастрофалних пожара“.
„Црна Гора, наш најновији савезник, придружила се породици НАТО-а прије мање од мјесец дана. Наш брзи одговор демонстрира да смо снажна подршка нашим савезницима. То је прави примјер евроатлантске солидарности“, утврдио је Столтенберг.
На ову и овакву „евроатлантску солидарност“ без оклијевања пожурила је и да реагује Влада Црне Горе, која се захвалила НАТО-у и партнерским државама на брзој реакцији и помоћи савезника, уз опаску да ће „Црна Гора то знати да цијени“.
„Помоћ НАТО-а у гашењу пожара у Црној Гори показује да наша земља већ ужива у бенефитима свог новог статуса и новог капацитета“, саопштили су данас из Владе.
Наравно, није никаква новост да се актуелна црногорска влада и Столтенберг сасвим добро међусобно подржавају. То се знало још одавно. Оно што се, међутим, није до данас знало, јесте да обе стране истовремено обитавају у каквој паралелној стварности, матриксу, у којем невидљиви авиони НАТО-а гасе пожаре по Црној Гори.
Нажалост, док црногорска влада благодари Столтенбергу, права истина је да је ситуација у Црној Гори и даље крајње озбиљна и да је нарочито драматично стање на приморју и околини Тивта. Извјештаји са терена говоре да су снаге на терену и даље немоћне у борби са ватреном стихијом, а да помоћ добијена споља у виду летјелица за гашење пожара „није задовољавајућа“.
Узгред, инострана помоћ је након неколико дана проведених у агонији ипак стигла, и то од Украјине, Швајцарске и Израела — земаља које, колико је познато, нијесу чланице НАТО-а.
Него да не будемо сасвим неправедни и непрецизни када је у питању НАТО. Помоћ је заиста стигла и од једне активне чланице алијансе — Бугарске. Додуше, можда и иронијом судбине, у виду хеликоптера руске производње…
