Док Хашим Тачи, такозвани председник Косова, тврди да нема тога ко може да стави вето на формирања војске Косова, од врховног команданта савезничких снага НАТО-а у Европи, америчког генерала Кертиса Скапаротија, стиже упозорење — уколико се мандат КБС промени на начин који је предложен у Приштини, НАТО ће морати да преиспита свој ниво ангажовања, нарочито у смислу изградње капацитета тих снага.
Да ли ово значи да на релацији Приштина—НАТО има „шумова“?
Мишљења наших саговорника на ову тему делом се разликују. Док Саша Кнежевић, декан и професор Универзитета у Нишу, каже да НАТО само жели да се поштује правна процедура како би будућу војску Косова што лакше интегрисао у своје редове, Душан Пророковић, аналитичар из Центра за стратешке алтернативе, сматра да мимоилажење између Приштине и НАТО-а постоји, додуше само у тајмингу за формирање војске.
Професор Кнежевић уверен је да НАТО жели чист правни оквир у коме би војска Косова била формирана, како би у будућности над њом имао потпуну контролу.
„Уколико би било другачије и ако би се та војска формирала мимо воље и оквира НАТО-а, постојала би опасност да се у њу инфилтрирају људи који су оријентисани ка Истоку, да тако кажем. Велики проценат омладине са Косова приступио је ДАЕШ-у, и они могу да лако да постану део те будуће војске. Чињеница је да ће та војска бити обичан прилепак НАТО-а, али Америка хоће да она буде под њеном пуном контролом, од оснивања до формирања. Дакле, војска Косова — да, али по америчким правилима“, каже наш саговорник, уверен да ће Албанци у томе истрајати и да ће војска бити формирана.
Душан Пророковић подсећа да је крајњи циљ да се Косово уведе у Уједињене нације, после чега би се регулисало и питање статуса Косова у оквиру НАТО-а. У том контексту Пророковић не очекује тоталну блокаду формирања војске Косова од стране НАТО-а, али ипак наглашава да ће Приштина војску добити онда када то НАТО буде рекао. У том смислу, на линији НАТО—Приштина има различитих ставова.
„НАТО дугорочно планира формирање војске Косова, а што се тиче самих Албанца, ту се умешао политички фактор, где не само Тачи, већ и Курти па и Харадинај губе стрпљење. Албанци морају да покажу да је Косово држава. Пошто је њихова процена да је Србија неће ускоро признати, они својим грађанима морају да понуде неки доказ да је Косово самосталан играч, који самостално одлучује о својој судбини“, оцењује Пророковић.
Наш саговорник напомиње да су се Албанци у два наврата у последњих годину или две озбиљно саплели — није им успело да добију чланство у Унеску и Интерполу, тако да пријем у спортске организације ФИФА и УЕФА грађанима више није довољан. Да би се све то „испеглало“ у њиховој јавности, инсистира се на формирању војске, што би био доказ суверености.
„Разилажење са НАТО-ом види се из ставова који долазе из војне алијансе, а то је да брзо формирање војске Косова њима не обавља посао, јер би то потпуно удаљило Београд од преговора и нарушило ово што су до сада успели да ураде. Србији би било заиста тешко да настави било какве преговоре и постигне било какав нови договор са Албанцима ако би Приштина формирала војску. Зато би НАТО да одложи то питање што је могуће дуже. Да се прво реше нека техничка питања, имовинска… Да Србија постепено уђе у процес потписивања правно обавезујућег споразума са Косовом, којим би дозволила да Приштина уђе у УН, па тек после да се отвори питање војске. Албанци су, с друге стране, нестрпљиви због унутрашњих разлога, и зато долази до мимоилажења са НАТО-ом око овог питања“, наглашава Пророковић.
Он каже и да би био веома изненађен да Албанци наставе да инсистирају на формирању војске Косова ако је процена НАТО-а да је још рано за то.
