У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ аналитичар Александар Павић и економиста Данијел Цветићанин разговарали су о томе хоће ли Америка увести нове санкције Русији, да ли су оне политички мотивисане и како ће се у том случају поставити Европска унија.
У атмосфери антируске хистерије, амерички Конгрес најављује нови пакет санкција Русији. Са друге стране, ЕУ се због тога буни, јер ће такве мере погодити многе европске компаније.
Нови пакет санкција биће усмерен против компанија које учествују у реализацији енергетских пројеката, попут гасовода „Северни ток 2“, што Европу посебно боли, каже Павић.
Међутим, Павић наглашава чињеницу коју назива преседаном — да је намера америчког Конреса да новим пакетом санкција Русији веже руке председнику Доналду Трампу.
„Део овог пакета санкција је то да ће Трамп, ако жели да укине санкције или да суштински промени политику према Русији, морати да тражи одобрење Конгреса“, каже Павић.
Трамп може да стави вето на одлуку Конгреса, али ако Конгрес изгласа одлуку двотрећинском већином, одлука постаје закон, каже Павић. У овом тренутку таква већина у Конгресу постоји, додаје он.
„Зато је ових дана Трамп променио причу. Јер Трамп и његова администрација противили су се овим санкцијама. Међутим, када су схватили да оба дома Конгреса имају убедљиве већине, које чак могу да пониште и његов вето, променили су причу и почели да говоре да и они подржавају санкције“, наводи Павић.
Он додаје да се Трампов маневарски простор налази у финесама у усаглашавању текста закона о санкцијама Русији јер два дома америчког Конгреса (Сенат и Представнички дом) имају унеколико различите текстове закона.
„То су прилично ситне разлике. Ту нема суштинских разлика, али опет ће морати да их ’пеглају‘. У том међупростору Трамп можда може да направи неке промене“, објашњава Павић и додаје да Трампу највише смета то што Конгрес жели да му веже руке.
Према америчком уставу, председник води спољну политику. Сада, ради спречавања нормализације односа са Русијом, Конгрес узурпира то право председника.
„То је нови степен русофобије који је достигнут овим предлогом закона“, каже Павић.
Покушај да Конгрес одузме председнику вођење спољне политике Павић карактерише као преседан који се није десио од педесетих година 19. века. Све подсећа на атмосферу пред почетак грађанског рата у Америци, каже Павић.
Политика санкција је врло груба, готово ратна политика, каже економиста Данијел Цветићанин. Санкције се обично третирају на погрешан начин, каже он, јер санкције често остављају горе последице од самог рата.
Увођење санкција, према Цветићаниновим речима, има неколико фаза. Прво се кажњавају појединци, након тога на удар долазе поједине фирме, после тога се санкције уводе енергетским компанијама, потом следе санкције за све компаније, забрана извоза и увоза, док је медијска сатанизација присутна све време.
Последице су да се земља гура у криминал, формира се мрежа невладиних организација, а на крају се све завршава, како Цветићанин каже, бомбардовањем и маринцима.
Изаћи у сусрет онима који санкцијама прете погрешан је одговор, као што је погрешно не плашити се и багателисати санкције, каже Цветићанин и наглашава огромну премоћ САД и њених савезника у односу на Русију — у друштвеном бруто производу однос између Русије и САД и њених савезника је 1 према 14.
„Санкције су у ствари рат против привреде. Уместо да ратујете против војске, ви ратујете против привреде, а војску употребљавате само у последњем чину. Рат против Русије је почео чим су почеле санкције, и Руси тога морају бити свесни“, каже Цветићанин и додаје да жели да избегне погрешан одговор, како санкције наметнуте Русији не значе ништа:
„Русија мора да се осети угроженом, и то дебело“.
Степен угрожености Русије санкцијама, према Цветићаниновом мишљењу, јесте висок.
Ипак, Павић сматра да је Русија имала и неке користи од санкција — руска пољопривреда је, каже он, процветала.
Русија је, иако је у војничком смислу суперсила, заборавила да у време транзиције трансформише своју привреду, каже Цветићанин. Исувише се, према његовим речима, ослања на енергетику, тешку индустрију и извоз оружја.
„Када би Русија почела, заједно са Кином, да изграђује једно ново тржиште, а оно би веома брзо расло, Америка би морала да се добро замисли“, каже Цветићанин.
Русија мора да размишља о новим тржишним структурама, наставља он.
„Русија, али и Србија, просто су опчињене постојећом структуром Европе и Америке. Европа и Америка су природни економски ослонац руског извоза, а ту би морало да дође до промене. О томе треба да се размишља. Та ствар је упропастила СССР. Совјетски Савез је пропао иако је имао космичку технологију, имао је природне ресурсе, велико тржиште… Али, чега су били жељни Руси? Фармерки и патика“, објашњава Цветићанин.
Ни планска привреда није узрок пропасти СССР-а, каже он, јер ако се погледају неке друге државе које су имале неку врсту планске привреде, као што су Јужна Кореја и Француска, изградиле су моћне економије.
Из Москве је најављена реакција на нови пакет санкција. Руски председник Владимир Путин и његови сарадници на сваки начин покушавају да спрече ескалацију стања, каже Павић.
Они неће да дају повода за ескалацију јер, како Павић каже, Путин је свестан рата који америчка дубока држава води против Трампа.
„Они неће да дају повод Трамповим непријатељима да могу да кажу, ево, погледајте како се Руси понашају. Зато су они врло уздржани. И сада Руси више рачунају на то да ће западни Европљани, којима треба руски гас, да обаве посао уместо њих, а уз то имају и ’додатни згодитак‘ — погоршање трансатлантских односа“, каже Павић.
