Прво је одјавио возило, вратио службене таблице које је до тада користио и 10. јуна 2016. године одлучио да ће да живи својом слободном вољом и користи своје таблице, о чему је обавестио задарску Полицијску управу, пише „Слободна Далмација“.
Приватне таблице направио је на основу „Објаве о непостојању особе“, документу којим је раскинуо све фиктивне, имагинарне, измишљене везе између њега и фиктивног ентитета — државе. Ради се о вероватно највећем облику грађанског отпора у Хрватској који је досад био прилично непознат, мада његов случај није једини.
„Правно гледано, све физичке особе су компаније, а како је то и држава, овде се ради о својеврсном раскиду уговора“, тврди Миочић Стошић.
Неколико година је истраживао како може човек да преузме назад суверенитет над својим животом, оствари своју слободу и заштити се од „државе“ која средствима присиле поробљава људе на све могуће начине, каже овај Далматинац.
Република Хрватска крштеницама креира физичке особе-компаније, тиме има над њима надлежност јер је њихов власник, па путем закона (уговора) с њима послује на начин да прописује која су њихова права, обавезе и сл.
Хапшење због бенигног прекршаја
На тај начин систем, тј. људи који га спроводе — јер систем не постоји већ је само ментални концепт — имају „легалну подлогу“ како да заробе човека у сваком погледу његовог постојања, из ко зна којих психопатских разлога. Човек тада, индоктриниран на све могуће начине, несвесно прихвата игру и упада у машину, каже домишљати Хрват.
„Е сад, право поробљавање није у томе што нас ’систем тлачи‘, већ у томе што се човек на индивидуалном нивоу идентификује с физичком особом и тиме предаје надлежност над својим животом неком другом, несвестан да је преварен. Управо ту по мом мишљењу лежи поента приче, човек треба сам да се освести — ко је у духовном и физичком смислу, које су му могућности и потенцијали, која су његова природна права… Ја сам одлучио да преузмем одговорност и да свој живот узмем у своје руке и градим односе с другим људима и својом околином на конструктиван начин“, објашњава Миочић Стошић.
По струци дипломирани архитекта, иначе и музичар познат под надимком Гумени, Ведран Миочић Стошић на основу поменутог документа „Објаве“ годину дана је неометано возио аутомобил са својим таблицама, док га због прилично бенигног саобраћајног прекршаја у Биограду није зауставио полицајац.
Приведен је у Полицијску станицу Биоград, одузете су му таблице, због чега је добио кривичну пријаву.
С обзиром на то да у целом случају полиција игнорише постојање „Објаве“ и њену правну моћ, он жели да изађе у јавност.
Пореди се с Гандијем
„Возио сам баку у Биоград на преглед, кад смо се враћали скратио сам пут, скренуо сам у супротном смеру од дозвољеног и прикључио се на магистралу, а да притом нисам ником начинио штету нити иког довео у опасност. Зауставио ме полицајац на мотоциклу и уредно сам стао. Затражио сам га да ми се представи шта је дужан по закону, он је то одбио инсистирајући на мојим документима. Тада сам му дао на увид ’Објаву о непостојању особе‘ и ’Решење о приватним таблицама‘, и покушао сам да му објасним ко сам, која су моја права“, објашњава.
Све што му се ставља на терет одбацује, као и претњу кривичном пријавом за кривотворење таблица, јер он, објашњава, није фалсификовао службене таблице, њих је вратио надлежном телу, већ је на своје приватно возило ставио своје.
„Позивам све људе који раде као запослени у државним институцијама да не игноришу ’Објаву‘ како у будућности не би долазило до оваквих нежељених ситуација. Ја сам у међувремену опет направио своје приватне таблице и док путујем понашам се одговорно и свим људима желим само добро“, каже Миочић Стошић.
„Ово се можда може назвати неком врстом грађанске непослушности, али грађани су особе, а овде се ради о живом животу! Ганди се борио тако што је одбијао да извршава наредбе, али шта да су имали ваљани документ у коме стоји да се то што им је неко наметнуо једноставно на њих не односи? То је та прича. За мене је тужно да смо ми људи у овом цивилизацијском тренутку свели своје постојање на Земљи на — пословање. Човеков потенцијал је миљама изнад тога“, закључује Далматинац.
