Нејасно је како ове намере допринесе повећању безбедности, рекао је Михаил Уљанов.
„Ова изјава показује наставак политике Вилњуса за ескалацију напетости и повећавању наоружања, при чему не својег, већ наоружања трећих земаља у непосредној близини руске границе“, истакао је Уљанов.
„Није јасно како то може да допринесе јачању безбедности у Балтичком региону, укључујући и безбедност саме Литваније, ефекат реализације таквих позива сигурно би био супротан: јер у међународним односима, укључујући и војну област, свака акција даје реакцију. Очигледно руководству Литваније није доста негативних последица за стање ствари у Европи које су узроковане стварањем објеката противракетне одбране у Пољској и Румунији. И оно би желело да погорша ситуацију“, навео је Уљанов.
Он је обратио пажњу да је овај приступ „у супротности са политиком литванских савезника у НАТО-у и Европској унији, који су озбиљно забринути због опасних трендова на европском континенту и позивају на њихово отклањање“.
„Подсетићу вас да је крајем прошле године на министарском састанку ОЕБС-а у Хамбургу у ту сврху на иницијативу Немачке одлучено да се започне ’структурирани дијалог‘ у области безбедности. Иако се Литванија придружила овој одлуци, национална политика Вилњуса, очигледно, рачуна не на дијалог, већ на јачање војне конфронтације“, закључио је руски дипломата.
Председница Грибаускајте је у четвртак посматрала међународне војне вежбе НАТО-а „Торбруково наслеђе 2017.“ у Шјауљају, где је рекла да је корисно да се амерички противракетни системи „Патриот“ налазе у балтичком региону на редовној основи и да би „то обезбедило већи степен безбедности за све наше земље“.
