Он је позвао симпатизере покрета, посебно младе, да покажу нову идеју и методологију борбе за демократију.
„Посејмо семење нове наде и обиђимо сваки дом ове земље, али премрежимо и регион, повежимо се са прогресивним центрима Европе, али и шире, Москве и Вашингтона, поразговарајмо са Црном Гором, да је онакву какву сањам и какву желим да оставим мом сину Вуку и његовој генерацији — представимо напољу“, написао је Милачић.
Он је позвао младе да, како је рекао, раздрмају улице, покажу како се креативно буни против домаћих и страних окупатора, и како озбиљност није озбиљна поза, већ праведан став и петља да се иза њега стане.
„Покажимо петљу не само домаћој мафији, то је мачији кашаљ, већ онима који их споља одржавају. Тако ја видим истински слободног и сувереног председника, све остало је шминка и одржање система неслободе. Треба да се бавимо глобалним, највећим темама, а не само нашом паланком. Треба да поставимо темеље новог система, а не да се бојимо постојећег, атлантистичког, не дирајући га“, написао је Милачић на Фејсбуку.
Милачић оцењује да би његова кандидатура, уколико опозиција одлучи да учествује на изборима, била добра прилика да понуди своју визију развоја државе, без забрањених и бежања од кључних тема.
Статус о евентуалној кандидатури изазвао је бурне, углавном позитивне реакције чланова покрета „Отпор безнађу“, али и других Милачићевих пратилаца, који сматрају да је крајње време за демократске промене у Црној Гори.
Милачић је рођен у Подгорици 1985. године. Магистрирао је на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе на смеру Међународни односи. Пише за неколико регионалних политичких магазина. Јавности је познат и по покушајима повезивања младих у региону који теже антиглобализму. Један је од највећих противника уласка Црне Горе у НАТО, а упамћен је и по паљењу њихове заставе на Цетињу.
