Пољски председник Анџеј Дуда потписао је један од три спорна закона у оквиру реформе правосуђа која је изазвала протесте грађана и критике европских институција јер министру правде даје велика овлашћења, између осталог и да именује и смењује председнике општих судова у држави. Из Брисела су претходно стигла упозорења да би Пољска могла да трпи санкције због законских прописа који, како тврде, нису у складу са европским. Никаквих санкција, међутим, неће бити јер их је блокирала Мађарска.
Да ли су заиста измене пољског законодавства трн у оку ЕУ или иза читаве приче стоји нешто друго? Александар Шпунт, професор руске Високе школе економије, за Спутњик каже се дешавања у Пољској одвијају у оквиру једног моћног друштвеног таласа јаког евроскептицизма. Како каже, садашња конзервативна Пољска Јарослава Качињског бори се на два фронта.
„Са једне стране бори се традиционално против Русије, али са друге стране бори се и против евролиберала како би, по њиховом мишљењу, одбранила национални суверенитет Пољске“, наводи Шпунт.
Он објашњава да је то што се дешава у Пољској апсолутно унутрашње питање те земље, а ЕУ је ту инструмент спољнополитичке борбе између две велике политичке снаге, између Качињског и Доналда Туска, председника Европског савета.
„Чињеница да је сам Туск формално на челу ЕУ даје тим догађајима у Пољској једну другу ноту. То што видимо је врло жесток унутрашњи конфликт, а Качињски није могао ни да претпостави да би Туск, као његов главни опонент, могао то да искористи против њега“, каже Шпунт.
Према његовим речима, Пољска се са економске тачке гледишта показала као најсрећнији пример евроинтеграција, па конфликт између Пољске и ЕУ није економске природе.
„Пољаци су економски апсолутно профитирали од прикључивања ЕУ, али њихов је проблем друге природе — то је њихов национални карактер. Било какав покушај мешања у оно што они сматрају својим унутрашњим питањима за њих је много болније и важније од оних економских користи које су добили од ЕУ“, објашњава Шпунт.
Слободан Самарџић, професор београдског Факултета политичких наука, сматра да је проблем који ЕУ има са Пољском и њеним правосуђем дубљи од проблема који Унија, на пример, има са одбијањем појединих чланица да следе мигрантску политику Брисела.
„То је питање да ли једна земља може неки свој систем, на пример правосудни, да решава онако како жели и са поступцима који постоје у њеном њеном уставу и њеним законима, а да се ЕУ у то не меша, јер организовање националног правосуђа није надлежност Европске уније. Ма шта Пољаци одлучили то је њихова ствар и то је нешто што је по прописима Уније. Они међутим сада интервенишу јер им се чини да постоји могућност да у Пољској извршна власт контролише судску, а заправо је ЕУ последња која ту може да интервенише јер сама нема систем поделе власти и у њој законе доноси извршна власт. То је систем који са демократског становишта не стоји и о томе се расправља већ 20 година. Дакле, ЕУ сама у свом систему не поседује идеју поделе власти и сада хоће да држи лекције Пољској јер се извршна власт уплиће у судску“, истиче Самарџић.
Како каже, ту се води политика у којој није битно да ли ће судије бити независне него ко ће их контролисати — Брисел, Пољска или Берлин. Ту је проблем, истиче Самарџић, а не у високим начелима независног судства.
Дмитриј Офицеров Бељски, експерт за међународне односе руске Високе школе економије, не верује да би претње Брисела о увођењу санкција Пољској могле да се остваре. Како каже, ту и није реч о мерама поводом најављених реформи судства и наводних антидемократских тенденција.
„Ради се о томе да су у Европи уочљиви дефицит власти и немогућност доношења одлука унутар једног централизованог система. Као друго, не постоји већ предвиђени и разрађени механизам увођења санкција, као мера која би омогућила да се одржава унутаревропска дисциплина. Део проблема Европе лежи управо у томе и сада у Берлину и Бриселу заиста размишљају како би овај систем санкција требало разрадити“, наводи Офицеров Бељски.
Када је реч о оштром противљењу мађарског премијера увођењу европских санкција Пољској, Офицеров Бељски сматра да је подршка Пољској лични интерес Орбана.
„Орбан је такође покушао да спроведе судску реформу, али га је 2013. године спречила критика ЕУ, па је правни систем у Мађарској остао у претходном облику. Али државе Средње и Источне Европе се сада налазе у, да тако кажем, полумаргинализованом положају. До тога је дошло јер је у Западној Европи била прихваћена идеја концепције Европе у више брзина. Тај концепт је својевремено предложио председник Европске комисије Жан Клод Јункер великој европској четворци. Сада постоје претпоставке које би могле довести до тога да су се источноевропске државе приближе једна другој. У неким питањима заиста има смисла уједињавати се и то не мора бити само подршка сувереној демократији у Пољској или подршка праву пољског руководства да самостално решава унутрашња питања. Ту су, на пример, питања миграната“, каже Офицеров Бељски.
Према његовим речима, можемо говорити о зближавању држава које припадају Вишеградској групи, али нису чланице Еврозоне — Пољска, Мађарска и Чешка. Према неким плановима општег буџета за земље еврозоне, дошло би до још веће маргинализације тих источноевропских држава, чланица Вишеградске четворке, од којих је само заправо Словачка део еврозоне.
