Званични Загреб је, како се наводи, тражио од главног преговарача ЕУ за „брегзит“ да се кроз преговоре омогући Хрватима да живе и раде у Британији од јула следеће године и да тиме стекну бенефиције које ће имати држављани земаља-чланица Европске уније када Британци напусте тај блок, што би требало да се догоди 2019. године.
„За разлику од грађана преосталих 26 држава ЕУ, Хрвати немају аутоматско право да живе и раде у Британији због привремених рестрикција које су уведене после уласка Хрватске у ЕУ 2013. године. Оне су на снази до 30. јуна 2018. године, а Лондон би могао да их продужи за две године“, наводи „Политико“.
Уколико до тога дође, Хрвати не би могли да имају корист од понуде британске премијерке Терезе Меј за „решеним статусом грађана ЕУ“ после „брегзита“, оцењује тај портал.
„Права грађана су веома важна за Хрватску, као и специфична позиција у односу на слободу кретања радника“, навела је саветница хрватског премијера Андреја Пленковића Маја Богдан.
Та тема је била на дневном реду и када је прошле јесени главни преговарач ЕУ у случају Брегзит Мишел Барније посетио Загреб, али је питање досегло драматичан ниво у каснијим консултацијама.
„Хрватски демарш, засад лимитиран на дипломатске разговоре иза затворених врата, рани је сигнал да специфични захтеви појединих држава-чланица излазе на површину и током раних преговора и додатно компликују све. То сугерише да тражена кохезија у ЕУ можда неће потрајати“, наводи „Политико“.
„На папиру, Хрватска не може да блокира договор са Британијом јер је за постизање коначног договора неопходна квалификована већина држава-чланица, а не консензус. Засад, Загреб не прети Бриселу, али несагласје у ЕУ носи политички проблем и могло би Лондону да дâ ветар у леђа да изнесе нове захтеве“, оцењује бриселски портал.
