Он је за ТВ „Пинк“ објаснио да је Центар, када добије опрему, дужан да плати део царине и порезе, а ако би добио ту привилегију дипломатског статуса, онда би тај вишак новца који би остао од плаћања царине и пореза могао да уложи у куповину опреме.
Русија, каже, и даље у томе хоће да нам помогне.
„Постоји опрема коју смо тражили од њих, ништа није шпијунско“, каже Гламочија и наводи да је данас стигао камион опреме, као допуна залиха у магацинима Центра.
„Ако су агрегати, кревети, ћебад и слична опрема — шпијунска опрема, онда јесте. То су допуне залиха Центра“, рекао је Гламочија.
Тренутно у Центру у Нишу, како је навео, има око 20 људи, укључујући возаче, преводиоце.
„Што се тиче Руса, имамо четири спасиоца и колегу Вјачеслава Власенка, број пет, тај фамозни број који се помиње и због чега је проблем да ми добијемо дипломатски статус“, навео је Гламочија.
Упитан зашто се Центар доживљава као негативно место, Гламочанин је рекао да поред софтвера који помаже у изналажењу решења за сваку ванредну ситуацију, попут поплава, Центар може брзо да реагује у свакој ванредној ситуацији, што се досад, каже, показало већ неколико пута, не само на територији Србије већ и на територији држава балканског региона.
„О томе се није много причало. Центар је пружао помоћ и Албанији и Словенији и БиХ. Можда смо и због те брзине реаговања смо трн у оку Европској унији“, каже Гламочија.
Врата Центра, рекао је Гламочанин, отворена су за све, а кроз сваки његов део су прошле и дипломате и медији, и у њему нема ничег војног нити шпијунског.
Координатор Српско-руског центра у Нишу Вјачеслав Власенко рекао је за „Пинк“ да је тај центар хуманитарни и да нема никакве везе са шпијунским активностима.
Оценио је да је добро што је после три године први пут неко од представника Амбасаде САД био у Центру, те што је одмах након тога уследила посета три војна аташеа из амбасада Швајцарске, Аустрије и Пољске.
Прочитајте још:
Идентитет главног шпијуна у Нишу изненадиће и Русе
