Ово је инспирисало новинара Нила Кларка да за сајт РТ напише ауторски текст под називом „Беатификација Џона Мекејна“.
Да ли његова болест значи да би га требало ослободити од историје неуморног ратнохушкачког наступања, уз покушаје да се Мекејн представи као Махатма Ганди 21. века? Једна ствар је да не би требало нападати некога ко се бори за живот, али сасвим је друга ствар да се мења историја.
Тако је „Вашингтон пост“ за викенд објавио панегирик под насловом „Шта можемо да научимо од Џона Мекејна“.
„Широм планете, Мекејн је повезиван са слободом и демократијом. Био је неуморни шампион људских права, који се гласно борио против репресије и ауторитаризма“, писао је „Пост“.
Ипак, пише Кларк, Мекејнова борба за људска права је најблаже речено била селективна, јер је подржавао неке веома проблематичне ликове.
У Украјини се срео са екстремно десним снагама које су планирале насилно збацивање демократски изабраних власти.
Потписао је платформу са ултранационалистом Олехом Тјахнибоком, који је 2004. године напао нешто што је назвао „московско-јеврејском мафијом која влада Украјином“.
Мекејн је 2011. године изрекао хвалоспеве на рачун „херојских“ одметника у Либији, позивајући на њихово наоружавање. Али ту „побуну“ су заправо водили тврдокорни џихадисти, међу којима су многи били повезани с Ал Каидом, попут Либијске исламске борбене групе са којом је повезиван бомбаш из манчестерске арене Салман Абеди.
И у Сирији је Мекејн лобирао за „побуњенике“ и тражио ракетне ударе на положаје власти.
После тога, предводио је америчку делегацију која је посетила саудијског принца Салмана, команданта програма Саудијске Арабије за „обучавања и опремања“ сиријских „побуњеника“. Сетите се само стотина хиљада људи убијених у Сирији због Мекејнове подршке „обуци и опремању“.
„Бомбардовање је прво на шта Џон помисли када ујутро устане“, рекао је својевремено Мекејнов блиски пријатељ сенатор Дик Лугар.
„Да ли да мислимо да је ово нормално и да се томе радујемо? Нека нам је Бог у помоћи ако је то тачно!“, пише Кларк.
Једна од његових најшокантнијих изјава била је да је Владимир Путин већа претња од ДАЕШ-а.
„Шта ли о томе мисле породице и најближи свих људи које је ДАЕШ побио широм света“, коментарише Кларк.
После 2016. године, Мекејн је постао миљеник либерала на Западу због жестоког противљења Доналду Трампу. Лабуристички посланик у Парламенту Велике Британије чак је рекао да је Мекејн „један од најбољих кандидата републиканаца“.
Све се ово односи на човека који се „шалио“ на рачун бомбардовања Ирана, а 1983. године гласао је против да дан Мартина Лутера Кинга постане национални празник.
„Једна је ствар да се Мекејну пожели брз опоравак, а сасвим друга да се прогласи за највећу ствар још од сеченог хлеба или Битлса“, пише Кларк.
Мекејн је радо подржавао демонстранте и „побуњенике“ широм света, али то није био случај у самој Америци. „Зачепи или ћу дати да те ухапсе! Губи се одавде, олошу један!“, викао је Мекејн на демонстранта који је испред Сената тражио да бивши државни секретар Хенри Кисинџер буде оптужен за ратне злочине.
„За Мекејна, терористи који у ваздух дижу владине зграде и убијају цивиле у Сирији су ’хероји‘, док су мирни демонстранти у његовој рођеној земљи ’олош‘“, пише Кларк.
Вероватно најсмешнији хвалоспев објављен је у листу „Нешенел интерест“ под насловом „Хомо Американус“.
„Није потребно да се каже да је опоравак Мекејна заправо опоравак Америке. Али тешко је замислити опоравак Америке без оправка Мекејна“, стоји у том тексту.
„Међутим, управо је Мекејнова политика непрекидног рата и интервенционизма увалила Америку у тренутни хаос“, пише Кларк.
Прочитајте још:
