Користећи сателитске податке, научници „Браун uниверзитета” проучавали су пирокластичне наслаге, односно слојеве стена настале након великих вулканских ерупција.
Тада ослобођена магма доспела је из дубоке унутрашњости Месеца, показале су анализе објављене пре два дана у часопису „Нејчeр геосајенс“.
„Раније студије су пратиле трагове воденог леда у регијама око полова Месеца, али је утврђено да он највероватније настаје из водоника који до нашег природног сателита долази путем соларних ветрова, каже вођа нове студије Ралф Миликен“, геолог „Браун uниверзитета”.
Ново истраживање открива да се и у омотачу Месечевог језгра такође налази значајна количина воде, која је ту доспела током раног формирања тог сателита и пре него што је потпуно очврснуо, преноси Б92.
„Посматрали смо воду у наслагама на садашњој површини Месеца, а оне су резултат магме која потиче из дубоке унутрашњости“, каже Миликен. „Пошто производи магме садрже воду, то значи да и у Месечевој унутрашњости такође има воде.“
Истраживачи су анализирали сателитске податке инструмента на индијској сонди Чандрајан 1 која мери одбијену сунчеву светлост на видљивим и таласним дужинама блиским инфрацрвеном спектру. Како би проценили количину воде у пирокластичним наслагама, научници су морали да изолују рефлектовану светлост из термалне енергије коју емитује топла површина Месеца.
„Различити минерали и једињења апсорбују и одбијају светлост на различите начине, па смо ми тражили таласне дужине на којим молекули воде и хидроксида апсорбују светлост“, рекао је Миликен. „Открили смо да постоји велика апсорпција на пирокластичним наслагама, што указује да садрже хидроксиде или воду“.
Раније су научници Браун универзитета детектовали трагове воде у сличним вулканским узорцима које су на Земљу донели астронаути мисија „Аполо 15“ и „Аполо 17“. Међутим, ти узорци нису прикупљени са великих наслага мапираних на основу сателитских података у недавној студији, што значи да је унутрашњост Месеца „влажнија“ него што се мислило.
„Наш рад показује да готово све велике пирокластичне наслаге такође садрже воду, па делује да је то заједничка карактеристика свих наслага магме која потиче из дубоке унутрашњости Месеца“, каже Миликен.
Међутим, на питање како је вода доспела у Месечеву унутрашњост, још немамо одговор.
„Могуће је да је вода доспела на Месец путем неке комете или астероида након његовог настанка, али пре него што се потпуно охладио“, каже Миликен.
Доказ о постојању воде у унутрашњости Месеца може утицати и на наша досадашња сазнања о томе како је Земља добила воду. Штавише, студија указује да се пирокластичне наслаге могу користити за „рударење“ воде, што би подстакло будуће мисије на Месец.
„Ове наслаге су можда много доступније од потенцијалног воденог леда на тамним деловима лунарних полова“, објашњава Миликен. „Вода је тешка и скупа да бисмо је носили са Земље у свемир, тако да је свака кап коју можете добити на Месецу, уместо да је носите са собом, важна и отвара могућност одрживог присуства људи на Месецу“.
