Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморације због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих.
Поједини медији спекулишу ових дана да обележавању Дана победе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни премијер Андреј Пленковић. Званичне информације о томе, међутим, нема.
За разлику од прошле и 2015. године Дан победе у Книну ове године ће дефинитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво.
Према речима новог градоначелника Книна Марка Јелића ту нема никакве политичке позадине, већ је Томпсон имао раније договорене обавезе.
Јелић каже и да ће поводом 22. годишњице „Олује“ Влада у Книну одржати своју 50. седницу 4. августа, а на дан годишњице, 5. августа, концерт ће одржати „Прљаво казалиште“.
Градоначелник Книна је, како преносе хрватски медији, рекао да се нада да ће ове године прослава протећи достојанствено, како и приличи оваквом празнику.
„Ове године прославу Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља у Книну ће увеличати концерт ’Прљавог казалишта‘ у организацији града Книна“, рекао је Јелић.
Иначе, како је предвиђено државним протоколом, обележавање овог празника почеће 5. августа рано ујутру полагањем венаца, након чега следе подизање заставе на Книнској тврђави и традиционални мимоход јединица кроз град, као и миса у Цркви Госпе великог хрватског крсног завета и пригодне изложбе и ручак са грађанством, док ће увече наступити „Прљаво казалиште“.
Истовремено, другу годину заредом невладина организација Иницијатива младих за људска права из Хрватске покренула је пројект „Исприка“ којим од хрватских власти тражи да се извине жртвама кршења људских права и ратних злочина за време и након војнополицијске акције ’Олуја‘“ и њиховим породицама.
У српској заједници у Хрватској подржавају ту иницијативу.
Какав страх, о чему говоримо
Председник Самосталне демократске српске странке, саборски заступник и председник Одбора за људска права и права националних мањина Сабора Хрватске Милорад Пуповац за „Радио Слободна Европа“ каже да поздравља ту иницијативу и њене предлагаче.
„Свесни смо да ће проћи још времена док се не развије свест о томе да Хрватска има обавезу да настави да процесуира почињене ратне злочине према припадницима српског народа у Хрватској и да такође има обавезу, као што су то имале и имају и друге земље на простору бивше Југославије, да се извини не само због ратних злочина, него и због злочина етничког чишћења, спречавања повратка и отежавања живота повратницима у одређеном раздобљу након 1995. године.“
Пуповац је упозорио да такве политике које су последњих неколико година доминантне резултирају лошим односима међу народима и државама у региону.
„И због тога ће бити потребан додатни труд и додатна подршка иницијативама попут ове, јер тешко ће се моћи успоставити нормално стање и у државама, а и између њих, уколико се нећемо вратити тој врсти политике коју су неки осуђивали, уместо да је разумеју“, закључио је Пуповац.
О обележавању Дана побједе у Хрватској и годишњици војнополицијске акције „Олуја“ говорио је и хрватски министар бранитеља Томо Медвед.
Упитан да ли се та годишњица обележава само на Книнској тврђави због „страха од извиждавања“, Медвед је одговорио такође питањем: „А где би та прослава требало да се одржи?“
Подсетио је да је на истом том месту говорио први хрватски председник Фрањо Туђман.
„Какав страх, о чему говоримо?“, запитао је Медвед новинаре.
