Наиме, због санкција би могли бити угрожени многи пројекти који су у току или се планирају, а неки од њих повезани су и с хрватским настојањима да се осигура дистрибуција гаса из Азербајџана.
С друге стране, америчка иницијатива о новим санкцијама, коју подржавају и републиканци и демократе, изазвала је у Москви огорчење руских власти, уз претњу да ће бити предузете противмере према свима који ће применити санкције.
Русија је припремила економске и политичке мере које ће бити усвојене ако Сенат и амерички председник Доналд Трамп подрже нацрт закона, а процена је да би наставак санкција могао закочити многе проевропске пројекте, међу којима и оне за које је заинтересована Хрватска.
„Када је реч о нама, ми ћемо као и досад следити све оно на што одлучи Европска унија. Простора за солирање нема и Хрватска у том смислу неће предузимати никакве мере које не одобри Брисел“, речено је „Јутарњем листу“ у дипломатским изворима.
Хрватска привреда је до сада трпела велику штету због санкција Русији, а подаци последњих година показују да би извоз брже растао да није било санкција.
Дипломате у Бриселу кажу да ће и овај пут Европска унија бити колатерална штета америчких санкција и да има покушаја да се Трампова администрација убеди да од њих одустане или да бар буду ублажене.
Како се све више кваре односи нове америчке администрације и ЕУ, Хрватска се нашла у специфичном положају, јер је управо на енергетском плану добила велику подршку од Вашингтона, наводи лист.
Видело се то на недавном Самиту Иницијативе три мора у Варшави, где је председник САД похвалио хрватска настојања за енергетску независност.
У разговору с хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, Трамп је обећао подршку Америке за хрватске планове када је реч о енергетици, а сада би многи пројекти због санкција Русији могли бити угрожени.
Процена је да би последице могле осетити и многе друге европске државе, пре свега Немачка, јер би требало да буду примењиване и према компанијама које учествују у градњи руских гасовода.
Исто тако, економски стручњаци ЕУ упозоравају да би санкције могле угрозити пројекте који настоје да смање европску потражњу за руским енергентима.
Тако би био угрожен „Јужни гасни коридор“, који је требало да обезбеди Грузију, Турску, Албанију, Црну Гору и Хрватску гасом из Азербејџана, а како и руски „Лукоил“ учествује у том послу санкције би могле довести у питање цели пројект, наводи „Јутарњи лист“.
Прочитајте још:
