Стручњаци оцењују да Вашингтон жели да удари на руски енергетски сектор и информатички сектор тако што ће Русима онемогућити куповину цеви за гасоводе и нафтоводе, набавку технологије за бушење нафте у поларним условима, куповину ИТ технологије, а такође се забрањују и америчка улагања у Русију већа од десет милиона долара, као и заједнички пројекти са америчким енергетским компанијама.
Чини се да САД није брига што бројне водеће америчке компаније већ сарађују са руским фирмама и желе да ваде нафту у Русији, па ће се ове санкције као бумеранг вратити америчкој привреди.
Због санкција Русији Сједињене Државе могу да остану без подршке Москве када је реч о обуздавању Северне Кореје, али и решавању бројних других светских криза. Најављује се и могућност асиметричних одговора попут обуставе испорука обогаћеног уранијума за америчке централе и испорука титанијума који користи боинг. И Брисел је незадовољан новим америчким санкцијама јер би оне готово сигурно могле да доведу у питање и неке стратешке пројекте попут „Северног тока 2“, али и „Турског тока“.
Константин Воронов, шеф сектора Института светске економије и међународних односа Руске академије наука, истиче да ће се у борби на релацији САД — Русија посредно наћи и ЕУ, а пострадаће велики енергетски пројекти и финансијска сфера, јер ће доћи до смањивања обима кредитирања.
„На удару новог пакета санкција ће се наћи инвестиције, као и општа атмосфера поверења. Доћи ће до погоршања у трговинско-економским и финансијско-економским односима“, упозорава Воронов.
Он додаје да су и велике транснационалне нафтне компаније „Ексон“, „Бритиш петролеум“ и „Шеврон“ негативно реаговале на најављене мере и почеле да лобирају у корист ублажавања или чак неусвајања новог пакета санкција.
„У прилично незгодној ситуацији се налазе мале државе, јер су оне рањивије од великих играча. Мада можда ове мале државе и не размишљају о могућим ефектима санкција, удари их се неће директно тицати, већ посредно. Дакле, као последица санкција и размене различитих мера између Русије и САД, доћи ће посредно до погоршања трговинско-економске климе, односно услова размене роба и услуга, као и свега онога за шта су се претходно борили у оквирима СТО“, наводи руски стручњак, објашњавајући да тако, кроз посредне механизме, конфликт великих играча може погодити и мале државе.
Са друге стране, Европску унију ће, сматра Воронов, ово можда натерати да стави прст на чело и да размисли шта јој је чинити, како се не би нашла у унакрсној ватри међусобних удара САД и Русије.
„Јасно је да ће Русија свакако спровести неке мере у смислу заштите својих интереса. Зато би ваљало да Брисел смисли кораке како би заштитио своје позиције“, саветује саговорник Спутњика.
Воронов указује на још један моменат. За Европу је, како напомиње, „зелена енергетика“ на првом месту, па не само у Немачкој, него и у Белгији планирају да затворе нуклеарке. У Француској још немају намеру то да ураде, али зато у Шведској већ раде на томе.
„Због ове тенденције, гас је преко потребан Европи, због остваривања енергетског баланса. На угаљ у том смислу наравно ни не мисле, имајући у виду све штетне гасове који се емитују при његовом сагоревању. Имајући у виду да је амерички гас из шкриљаца скуп, а фрекинг недовољно развијена, али и опасна метода, Европљани су довољно и стручно квалификовани, али и паметни да схвате шта их чека због размене санкционих мера и да покушају да нађу излаз“, каже Воронов на крају разговора за Спутњик.
