Самопроглашена држава Косово има велике шансе да постане чланица Интерпола на септембарској седници Генералне скупштине те организације. Уколико се то догоди, каже за Спутњик Марко Ницовић, члан Светске асоцијације шефова полиција, Косово добија полуге неограничене моћи, што би за Србију имало катастрофалне последице.
„Они могу да ставе било кога на Интерполову потерницу, на пример Вучића, Дачића, Стефановића или било ког другог политичара из Србије због наводних ратних злочина или хушкања на рат. Имали смо пример Оливера Ивановића — увек можете да исконструишете оптужницу и нађете неке сведоке. То лице неће моћи да мрдне из земље и на то Србија ни на који начин неће моћи да утиче“, напомиње Ницовић.
Дипломатски имунитет српске званичнике не би заштитио од хапшења уколико би се нашли на Интерполовим потерницама, указује Ницовић и додаје да би са потернице могла да их склони само земља која их је на њу ставила.
„Ако ставе рецимо Вучића на листу потерница, само Косово може да га скине са те листе. Он може да има дипломатски имунитет, али имали су га и Харадинај, Тачи и Чеку, па су опет били хапшени на граничним прелазима. Истина, пуштани су на притисак америчких лобија, али хапшењем било ког српског званичника биће понижена Србија јер ће та лица бити тражена од стране Косова. Још већа брука би била да их ухапсе, па испоруче Косову“, напомиње Ницовић.
Не само да ће уласком у Интерпол косовски званичници имати моћ да било кога ставе на потерницу, додаје Ницовић, већ ће и сазнавати око ког лица се на међународном плану води потрага, укључујући своје држављане. Како каже, могућности Косова за злоупотребу чланства у Интерполу су бескрајне, а само машта је граница.
„Унеско је дечија игра према ономе што косовски званичници могу да ураде са чланством у Интерполу. Не само што се на неки начин укључујете у светску мрежу обавештајних структура које прате глобални тероризам и криминал, него исто тако имате могућност да на потерницу ставите било ког човека за кога рецимо мафија плати да се нађе на потерници. Косово за новац то може да одради, а могу и да продају податке Интерпола о потрагама за одређеним лицима другим мафијашким структурама у свету — италијанској и руској мафији, кинеским тријадама, јапанским јакузама“, категоричан је Ницовић.
Према његовим речима, косовски званичници већ годинама лобирају преко Американаца за пријем у Међународну асоцијацију криминалистичких полиција. У прилог томе говори и годишњи извештај Стејт департмента о тероризму у свету, у којем се између осталог наводи шта све Косово предузима у борби против тероризма, а као препрека за бољу сарадњу са међународним организацијама наводи се чињеница да Косово није чланица УН, Интерпола и Европола због чега „Унмик и Еулекс делују као посредници, што успорава процедуре и сарадњу“.
Ницовић каже да та ситуација открива целокупно лицемерје америчке стране.
„Харадинај, Тачи, Курти… сви они имају државне и политичке функције, али истовремено руководе деловима мафијашких организација које контролишу Косово. Тиме што Косово постаје чланица Интерпола отвара се могућност да садашњи шефови тих политичких структура на Косову могу да знају шта се дешава у свету потрага криминалистичких полиција. То је парадоксално јер ће захтеви европских полицајаца према Косову бити да се неко лице са Косова стави на листу и испоручи за рецимо убиство у Немачкој. Европа је то схватила и жестоко је била против пријема Косова у Интерпол“, каже Ницовић за Спутњик.
Наш саговорник верује да су огромне шансе да ће Косово у септембру бити примљено у Интерпол јер се врло ретко дешава да Генерална скупштина одбије нечије чланство.
Подсећања ради, Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава-чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА, Уједињених нација и ФИФА. Има 190 земаља-чланица и оне му обезбеђују буџет од 59 милиона долара. Седиште организације је у Лиону у Француској.
