Уколико то откриће буде било потврђено, тај егзомесец ће бити забележен као објекат у орбити величине и масе Нептуна који кружи око планете величине Јупитера, али са 10 пута већом масом.
Сигнал је примио Насин свемирски телескоп Кеплер, а следе даља истраживања помоћу највећег свемирског телескопа Хабл који кружи око Земље брзином од осам километара у секунди. То би било као да аутомобилом пређемо удаљеност од Источне до Западне обале САД за 10 минута.
Астрономи су до данас открили више од 3.000 егзопланета — планета које круже око звезда изван Сунчевог система. Лов на егзомесеце, објекте у орбитама тих удаљених планета, одвијала се паралелно са ловом на егзопланете, али су вансоларни сателити до сада били ван домета људске технологије.
Кипинг, који је „већину живота посветио потрази за егзомесецима“, је врло опрезан и суздржан када је реч о могућем открићу егзомесеца.
„У овом тренутку бисмо једноставно могли да опишемо објекат као нешто што би одговарало месецу, али ко зна, можда се ради о нечему другом“, рекао је.
У потрази за егзомесецима, астрономи трагају за смањењем светлости звезде приликом проласка планета.
„Врло смо узбуђени, али све док не примимо мерења са Хабла, могућност да је реч о егзомесецу биће 50:50“, додао је Кипинг.
Месец кандидат је познат као Кеплер-1625б и уочен је око звезде удаљење око 4.000 светлосних година од Земље. Због његове величине, чланови истраживачког тима су га назвали „Непт мун“.
„Рекао бих да је то до сада најбољи кандидат за егзомесец“, закључио је Кипинг.
Извор: Би-Би-Си, Б 92
