Како јавља шведски радио, огромна лобања, нађена на североисточној обали Гренланда, припадала је наводно џиновском рептилу који је донекле био налик модерном алигатору, али са равном главом и великим кљовама. Процењује се да је живео пре 210 милиона година.
Данашњи Гренланд углавном повезујемо са стеновитим планинским пејзажом, тонама снега и риболовом, али није увек било тако.
Пре више од 200 милиона година, током периода јуре, клима на Гренланду била је сува и врела, не разликујући се од подручја у јужној Шпанији. Пејзаж је био богат рекама и бујном вегетацијом. У то време, Гренланд је био смештен мало изнад екватора, збијен између Европе и Северне Америке, које су заједно чиниле огроман суперконтинент Пангеу.
Фосили, који су изгледа блиски рођаци великом гуштеру, пронађени су раније у Европи. Насупрот томе, ниједан није нађен у Северној Америци, која је тада била ближа Гренланду. То је истраживаче довело до закључка да су на развој гмизаваца утицале климатске промене, а не географска раздаљина.
Током овог месеца, дански научници су наводно пронашли један од најранијих трагова живота унутар гранатног камена на Гренланду. Оцењено је да су минијатурни организми живели пре око 3,7 милијарди година, преноси дански радио.
„Користили смо најновију технику за истраживање онога што се скрива у малим пукотинама драгог камења“, рекао је Тју Хасенкам, ванредни професор и хемичар са Универзитета у Копенхагену, истичући да су највероватније у питању једноћелијски организми.
Ово откриће многи доживљавају као потврду о контроверзној теорији коју је представио данско-гренландски геолог Миник Розинг. Розинг је тврдио да је генеза живота на Земљи настала око 200 милиона година раније него што се веровало и сугерисао да је Гренланд заправо родно место живота на Земљи, објавио је Универзитет у Копенхагену.
Међутим, други истраживачи, попут америчке геохемичарке Елизабет Бел са Калифорнијског универзитета, сугеришу да је садржај камена у ствари био контаминиран млађим материјалом.
