„То је далековидан потез, јер у овој ситуацији не би требало наседати на провокације и спроводити, рекао бих, глупу политику — ’одговорићемо истом мером‘. Оно што је заиста потребно за релаксацију руско-америчких односа јесте одмереност и уздржаност. Протеривање дипломата је довољна и веома озбиљна мера, јер ће угрозити одређене америчке пројекте у Русији, утицаће на процес издавања виза и створиће одређене препреке у комуникацији. Али то ни приближно није оно на шта позивају одређене ’усијане главе‘ — да се драстично смањи број канала комуникације између Москве и Вашингтона. То би заиста било лоше за цео свет и могло би да угрози руске националне интересе и негативно утиче на руско-америчку сарадњу, како у Сирији тако и на економском плану“, рекао је за Спутњик доктор историјских наука Александар Кубишкин.
Подсетимо, Вашингтон је решио да пооштри санкције против Русије, како би казнио Москву због наводног мешања у америчке председничке изборе 2016. године. Реч је о најоштријим санкцијама САД против Русије од почетка украјинске кризе 2014. године.
Те рестриктивне мере су у суштини усмерене против руске политике у енергетској сфери, а делују као покушај да се Русија потисне са европског енергетског тржишта.
Као одговор на ове непријатељске потезе, Путин је наредио да 755 америчких дипломата напусти Русију и најавила да ће запленити америчку дипломатску имовину у два комплекса.
Тако ће у Русији остати онолико америчких дипломата колико има и представника руске дипломатске мисије у САД — по 455 са сваке стране.
Након што је почела нова рунда „рата санкцијама“ многи експерти су прогнозирали да ће руски одговор на нове америчке казнене мере бити „неочекиван и болан“. И у томе су били у праву.
За многе је неочекивано било то што се Путин, упркос грубој игри Американаца, успротивио додатном увођењу санкција Вашингтону, док су, с друге стране, Американци протеривање њихових дипломата из Русије ипак доживели као „болан ударац“.
Путин је изјавио да је против увођења нових санкција САД јер би то могло да нашкоди како билатералним односима тако и самој Русији.
Руски председник је напоменуо да је Москва, чак и у тренутној тешкој ситуацији, посвећена даљој сарадњи са САД у областима у којима је сарадња од великог значаја.
„Ми имамо шта да кажемо и можемо да уведемо ограничења у таквим сферама наших заједничких активности, што би било веома болно за америчку страну. Али, не сматрам да би то требало учинити, јер би то нанело штету развоју међународних односа, а не само руско-америчких“, рекао је руски председник.
Као области које би у случају увођења санкција највише погодиле САД Путин је истакао оружје за масовно уништење, борбу против тероризма, авијацију, космос и енергетику.
Међутим, има и аналитичара који сматрају да протеривање америчких дипломата није нимало блага казна за Американце.
„Реакција Москве је оштра. Америчко руководство наставља да игра игру ’добар полицајац — лош полицајац‘, и Русија је морала да реагује, иако званична Москва никада није ни гајила илузије да се америчка политика мења у зависности од тога ко је на челу те земље. Подсећања ради, такозвани амандман Џексон—Ваник усвојен је почетком осамдесетих, али је био на снази и крајем осамдесетих, када је владала еуфорија због побољшања совјетско-америчких односа, и током деведесетих, када је Запад био одушевљен демократским процесима, то јест ’пузајућим распадом‘ Русије. Тај амандман је био на снази и када су Путин и Буш Млађи имали релативно добре и поверљиве односе средином двехиљадитих. Стога, нема разлога да се посебно узбуђујемо због нових санкција, јер је то био очекиван потез Американаца. Трамп се понаша као реалиста и размишља пре свега као пословни човек, а јасно је да ће нове антируске санкције, пре свега, нашкодити америчким партнерима у Европи. Што се тиче Русије, она је морала да покаже да је спремна да одговори Вашингтону уколико дође до ескалације конфликта, али сама неће никада провоцирати конфликт“, сматра аналитичар Дмитриј Офицеров Бељски, са руске Високе школе економије.
