Првог дана после избора за Уставотворну скупштину у Венецуели биланс је 10 мртвих и дубљи јаз између легалне владе Николаса Мадура и опозиције која чини малу, али већину у парламенту.
„Имамо Уставотворну скупштину“, рекао је Мадуро, обраћајући се присталицама у Каракасу, након што је изборна комисија саопштила да је излазност грађана била 41,5 процената. У исто време опозиција је, међутим, саопштила да је излазност била око 12 одсто.
Осим власти и опозиције у Венецуели огласили су и други, а најпре САД које су осудиле изборе и најавиле „брзе и одлучне мере“ против владе социјалистичког председника. Исте оне САД које више од годину дана не престају да воде битку против Русије због наводног мешања у америчке председничке изборе, сада су не трепнувши најавиле да ће „брзо и одлучно“ у обрачун са Мадуром, легално изабраним председником Венецуеле.
„САД се залажу за снажно и брзо деловање против архитеката ауторитаризма у Венецуели, међу којима и против оних у националној Уставотворној скупштини, која је резултат мањкавих избора“, наведено је у саопштењу Стејт департмента.
У ситуацији када протести под вођством опозиције већ четири месеца потресају Венецуелу, у којима је страдало више од 100 људи, шта ту државу може да очекује после најновијих избора за Уставотворну скупштину, чијих ће 545 чланова бити задужено за нови текст устава? Критичари јучерашњих избора сматрају да би Уставотворна скупштина омогућила Мадуру да распусти парламент којим управља опозиција, да одложи будуће изборе и измени изборна правила како би спречио одлазак социјалиста са власти.
Мадуро пак сматра да је јуче извојевана највећа победа коју је револуција остварила у својој 18-годишњој историји. Сматра да ће Уставотворна скупштина бити брана покушајима Вашингтона да, организујући један нови „Мајдан“, сруши социјалистичку власт изабрану вољом народа.
Коментаришући садашњи тренутак Венецуеле, дугогодишњи дипломата, врсни познавалац прилика на латиноамеричком континенту Триво Инђић, за Спутњик каже да целу ситуацију треба гледати у континуитету напора да се сруши власт такозваних чависта, који су и 2013. после смрти Уга Чавеза остали на челу државе.
У питању су, пре свега, интереси САД да дођу до промена у Венецуели како би штитили интересе лобија нафтне индустрије, каже Инђић и подсећа да је садашњи државни секретар САД и бивши директор нафтног концерна „Ексон“ који у Венецуели у долини реке Ориноко има значајна истраживања нафте.
Он напомиње да је Венецуела један од највећих светских произвођача нафте, али и земља са највећим резервама нафте у свету која је са доласком социјалиста на власт национализовала тај сектор који је раније био у приватним рукама.
„Чињеница је да су тај приступ нафти Чавез и Мадуро у великој мери спречили, да то не падне у америчке руке. То доводи до тешког притисака, каквим су САД притискале и Бразил који је у последње време открио велика налазишта нафте на обалама Атлантика“, каже Инђић, напомињући да је због тога отерана и легална председница Бразила, Дилма Русеф, такође из редова социјалиста.
Поред борбе за нафту, борба да се сва плаћања у области промета нафте задрже у америчким доларима, друга је стратешка ствар, сматра овај дипломата. Упрво то је, истиче он, темељ праве опипљиве власти САД. Значи да ниједна друга земља не може да има ту привилегију да штампа валуту која би заменила долар у промету у нафтној индустрији. Отуда и проблеми са Ираком, Либијом, са Катаром у последње време, па и са Венецуелом, објашњава он.
„Није, дакле, проблем толико у самом држању Мадура, колико у стратегији Северне Америке да отпишу све земље које покажу имало воље да заштите своје националне ресурсе и бране свој суверенитет“, наглашава Инђић.
САД покушавају, на начин који је нама у овом делу света познат као обојена револуција, да руше Мадура изнутра, додаје он, али и изражава наду да до тога ипак неће доћи. Упркос демонстрацијама и нападима опозиције, какав је био и бомбашки из хеликоптера на зграду Врховног суда, упркос високој инфлацији, задржавању хране и лекова ван ланаца продаје, бојкоту међународног авионског саобраћаја, до чега је дошло под притиском садашње америчке администрације, огромна већина становништва сиротиње венецуеланске је, сматра он, за то да се задржи социјалистички режим који је под вођством Чавеза народ извукао из велике беде.
На питање колико може да траје садашња ситуација и шта се може очекивати с обзиром на најновије околности, Инђић сматра да ће отварање дијалога за мир у земљи, што је Мадуро најавио као прву меру после избора, бити тешко оствариво.
„Тешко да ће до дијалога доћи јер имамо класичан пример инсталиране опозиције плаћене са стране. Наравно, има и Мадурових грешака, пуно несналажења у таквој ситуацији, али су притисци споља страшни. Апсолутно је могуће да се изазове један војни сукоб тако што би то ишло преко Колумбије, или би на други начин биле убачене проамеричке војне трупе и заједно са опозицијом кренуле у обрачун са Мадуром“, мишљења је Инђић.
Он сматра да би то био класичан пример интервенционизма САД посредним путем.
„Мислим да је то крајње опасан преседан који би амерички континент опет вратио у оне деценије прошлог века када су САД војним пучевима покушавале да држе Латинску Америку под својом контролом. Ако до тога дође у питању би била једна апсолутно силеџијска метода и садашње гарнитуре Доналда Трампа за решавање латиноамеричких проблема“, закључује Инђић у разговору за Спутњик.
