Праћењем медија, из Србије делује да у САД влада велики страх од Русије, која бира америчког председника и која може да нанесе велике штете америчким грађанима.
Просечан Американац не бави се политиком, каже Савићева:
„Просечан Американац има своју редовну мисију да преживљава и завршава своје обавезе, своје амбиције у току месеца. Ако узмемо у обзир просечног Американца, који нема велики новац, који зарађује пристојно и пристојно живи, размишља како да плати кредит за кућу."
Амерички сан је почео да јењава због велике конкуренције, додаје она.
„Некада је човек могао тамо лако и брзо да направи велики успех. Активним радом да нађе своје место. У овом тренутку, мислим да је концентрација висококвалитетних умова из света у Америци велика и да је то сурово тржиште интелектуалне и физичке снаге, а новца је све мање“, каже Савићева.
Због пореске политике америчке владе, Американци се труде да дугују онолико колико зарађују јер се на сваки вишак новца плаћају високи порези.
Са Савићевом се слаже и Антонијевић — „страшна Русија" не допире до свакодневице америчких грађана. Однос према Русији из прошлих, хладноратовских времена, постоји, додаје Антонијевић.
„Постоји та генерална аура, али није у свакодневици обичних људи јер су презаузети текућим проблемима и животима, тако да не верујем да то представља неки озбиљан фактор широким масама", каже Антонијевић.
На обалама (источној и западној), где живи образованији део америчких грађана, питање је ли Русија пријатељ, непријатељ или нешто треће, више није питање.
„Они сада анализирају и постављају логична питања — шта конкретно Русија нама то ради или шта се дешава сада са Русијом у односу на нашу политику. Није то сада свакодневна претња и не мислим да представља битан фактор у свакодневном животу", наглашава Антонијевић.
Доста људи гласало је за Доналда Трампа зато што су га схватили као изазов за естаблишмент. У структури обеју странака, и републиканске и демократске, постоји заједнички именитељ, а Трамповим избором је то море узбуркано, каже Антонијевић.
Тешко је одговорити на питање ко влада Америком, додаје он:
„Председник Америке има најшира могућа овлашћења. Шта се дешава у кабинету када му неко саопшти неку вест, па мора да се повинује неком другом курсу од онога који је желео или хтео, то не знам. Али тешко је проценити пошто је превише новца и моћи из разних структура у игри, тако да је вероватно да је то стална борба унутар система."
Америка је живи систем који се кали кроз политичку борбу. Новац је најбитнији фактор у Америци, каже Антонијевић, али то није само амерички ексклузивитет.
На питање ко влада Америком, Драгана Вера Савић одговара — новац. Последњих дана у Америци се увелико разговара о електронском новцу који ће, како каже, ускоро на тржишту направити велики продор. Финансијски естаблишмент је тај који диктира потезе, каже Савићева, наводећи америчку пословицу: „новац прича" (money talks).
Оно што се јасно види је да америчко друштво лагано напушта неолиберални концепт и прелази у благи социјализам, јер се у недавној кризи испоставило да је привреди неопходна помоћ државе. Са Обамакером, здравствено осигурање, донедавно значајним бизнисом, добило је подршку државе, каже Савићева.
Проблем који Трамп има са остатком естаблишмента Савићева види и у томе што амерички председник пребрзо доноси одлуке. Прек и као бизнисмен навикао да све одлуке доноси сам, Трамп се сада нашао у ситуацији када, како она каже, треба мало више да мисли и да пита друге шта треба да мисли. Он на тако нешто није навикао, каже Савићева.
У другом делу емисије „Свет са Спутњиком — други поглед са Љубинком Милинчић" саговорници су се бавили аспектима обичног живота просечних Американаца.
