Иако Загреб тврди да је циљ више од двадесетоструког повећања такси за контролу производа из земаља које нису чланице Уније заправо заштита домаћих произвођача, српски званичници оцењују да се иза ових мера крије политичка порука Београду.
Да није све у економији сматра и политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који за Спутњик каже да све што Хрватска ради против Србије представља комбинацију нечега што јој је пријатно и нечега што јој је корисно.
„Овде је корист економска, а оно што им је пријатно су мере против Србије. То су, наравно, политичке мере и увек су добродошле и лепо поздрављене од стране хрватске јавности, a дижу и рејтинг политичарима. Са друге стране, Хрватска евидентно покушава да Србији стави до знања да је она лидер у региону. Појавиле су се недавно у америчким медијима и неким западним медијама хистеричне поруке да је Хрватска брана против руског утицаја, а Загреб оваквим мерама на неки начин то покушава да потврди, представљајући Србе као ’мале балканске Русе‘. Отуда све ово треба гледати пре свега као политички потез Загреба, наравно уз економске елементе, и Србија на то треба адекватно да реагује, јер нереаговањем само призивамо нове несреће. Ако прелазимо преко понижења и удара на наше националне интересе онда ћемо само доћи до тога да ти удари буду већи“, оцењује Анђелковић.
Проф. др Јуриј Бајец, са Економског института у Београду, сматра да је то што је Хрватска урадила заиста у супротности са споразумима које Србија, али и друге земље које су потписале Споразум о стабилизацији и придруживању, има са ЕУ, где овакве мере нису дозвољене.
„Разумљиво је да се можда из неких објективних разлога нешто мало повећају те таксе за фитосанитарни преглед, а сасвим друга ствар је увести једну овако драстичну промену и то, колико сам видео, правдати не само заштитом домаћих произвођача него и стандардима ЕУ у вези са пољопривредним производима које Србија извози“, каже Бајец.
На питање да ли Србија може да се узда у помоћ Брисела, Драгомир Анђелковић каже да смо до сада имали ситуације са Хрватском када је ЕУ реаговала, јер је пре свега Берлин процењивао да му не треба нова криза на Балкану.
„Поготово кад је Србија била корисна у оквиру такозване мигрантске кризе и када је радила оно што Берлин тражи у већој мери него што је то чинио Загреб. Тешко је рећи да ли ће Брисел сада интервенисати, али свакако треба покуцати на та врата како би наше мере, ако будемо принуђени да их предузмемо, деловале што одмереније, и како не бисмо поново били представљени као фактор сукоба. Ја нисам сигуран да ће Брисел нешто урадити, али свакако макар маркетиншки треба да покушамо да на тај начин решимо проблем. У сваком случају, не треба дуго чекати“, сматра Анђелковић.
Професор Јуриј Бајец сматра да би било најбоље покушати да се проблем реши директним разговорима Београда и Загреба како би се ситуација свела на нормалне оквире и омогућио несметан проток роба између земаља.
Према његовим речима, други правац деловања био би заједнички протест земаља које су погођене овим мерама Европској унији, јер би заједничко обраћање Србије, БиХ и Македоније повећало интересовање власти у Бриселу за овај случај.
„Када је реч о неким билатералним контрамерама, оно што се може урадити јесте да се закомпликује увоз сличних производа из Хрватске у Србију подизањем трошкова за фитосанитарни преглед, али мислим да то није прави пут. Требало би проверити пре свега да ли се може очекивати да ће и друге земље, чланице Уније у које Србија, БиХ и Македонија извозе производе, под паролом да се морају уважавати стандарди ЕУ, такође увести драстичне накнаде за фитосанитарни преглед роба, или је Хрватска усамљен случај“, напомиње Бајец.
Како каже, ако се утврди да Хрватска у овом питању делује самостално, утолико пре читава ова прича може лакше да се заврши у правцу одустајања Загреба од ових мера, или бар драстичног смањења такси које је увео.
