Одбијање да се региструјете на друштвеним мрежама не значи да вам је приватност 100 одсто заштићена. Студија Давида Гарсије из швајцарског Федералног института за технологију у Цириху показује да друштвене мреже имају алгоритме који могу да открију информације и о људима који их не користе и то помоћу података из њиховог непосредног окружења. На пример, друштвена мрежа има приступ листи контаката својих корисника на којој се, у највећем броју случајева, налазе и људи који нису регистровани на њој.
Тај феномен је добио име „профил у сенци“. Дакле, ви немате конвенционални, већ условни профил на друштвеним мрежама, чак и ако се на њима никада нисте регистровали или чак и ако јесте, али нисте дали сагласност за коришћење ваших података.
С обзиром на то да је компанијама власницама друштвених мрежа најчешће неугодно да признају постојање тог феномена, Давид Гарсија је за доказивање његовог постојања користио метод који је назвао интернет-археологија. Метод подразумева испитивање „корака“ сајтова који више не постоје. У овом случају, истраживачи су испитивали рад друштвене мреже Френдстер која је престала да постоји. Задатак истраживања је био да се докаже како су и колико информације о њеним корисницима погодне и корисне за добијање података о људима који на тој друштвеној мрежи никада нису имали профил нити су се на њој регистровали.
У студији су се посматрала два фактора: сексуална оријентација и однос према људима који нису регистровани на сајту, али се налазе у списку контаката његових корисника. Дошло се до закључка да је путем рачунара, таблета, андроид телефона корисника мреже Френдстер управо могуће доћи до таквих података о људима из њихове контакт листе, иако они немају регистроване профиле. Учесталост предвиђања оба фактора била је статистички веома значајна, на шта су указала и три теста која су користила другачије статистичке методе и дала готово идентичне резултате.
Аутори студије истичу да, с обзиром на резултате истраживања, проблем заштите приватних података на интернету превазилази могућности појединца и може се решити једино на нивоу друштва или државе у целини.
Чланак о резултатима тих истраживања објављен је у научном часопису „Сајенс адвенсис“.
Међутим, друштвене мреже имају и своју позитивну страну. Недавно су научници из САД и Немачке, користећи Фејсбук као пример, дошли до следећег закључка: што се више људи служи друштвеним мрежама, то је ниво корупције нижи.
