Oдавно наша познаница Карла дел Понте није била међу главним вестима у Србији. Пошто је, као амбасадор, заступала интересе своје државе Швајцарске у Аргентини, бивша главна тужитељка Хашког трибунала подухватила се посла распетљавања сиријског чвора. Дел Понтеова је постала чланица истражне комисије УН о Сирији пре пет година, а сада је, незадовољна радом те комисије најавила оставку.
Када је постала чланица комисије, владало је мишљење да су припадници опозиције добри, а присталице председника Асада лоши момци, рекла је Дел Понтеова за швајцарски лист „Блик“. Сада, после пет година, закључила је да су у Сирији сви лоши и зли и додала да су се у тој земљи догодили злочини гори од оних у бившој Југославији и Руанди.
Из неког разлога, то више није могла да издржи.
„Она је увек била нечији играч, марионета. Сада прави паралелу у погледу броја жртава, али се увек ставља на једну страну. Неће комплексно сагледати проблем који је везан за подручја којима се бави. Она служи само за одређену сврху и гура само једну страну у први план“, каже београдски адвокат Бранислав Тапушковић.
Људи који служе као известиоци УН, у случајевима попут сиријског конфликта, под контролом су америчке администрације, каже Тапушковићев колега Горан Петронијевић. У тренутку када треба да утврде чињенице, они добијају, како Петронијевић каже, пројектни задатак.
Људи попут Карле дел Понте у Сирију су послати са предубеђењем да су снаге Башара ел Асада „лоши момци“, каже Петронијевић:
„Карла дел Понте има искуства у томе. Она је већ једном направила грешку. Тачније, једном је већ насанкана. Намерно или ненамерно. Ја мислим намерно. Али имајући у виду све оно кроз шта је прошла, једну врсту чистилишта након одласка из Хашког трибунала, све ми говори да је врло брзо увидела да пројектни задатак који је тој комисији дат, да својим некаквим налазом окриве Асадове снаге, а за остале кажу да су „добри момци“, не пије воду“.
Због тога је Карла дел Понте одустала од задатка у Сирији. Не може се, међутим, искључити, наставља Петронијевић, имајући у виду њену репутацију на Западу, да се њено име употребљава или злоупотребљава као једна врста притиска да би се показало како је Русија у Савету безбедности УН толико моћна да не дозвољава да се формира ад хок суд, по угледу на Хашки трибунал.
Карла дел Понте је за „Блик“ изразила и незадовољство због тога што се такав суд за Сирију не формира. Такав трибунал био би пристрасан, не само према припадницима власти, већ и према припадницима опозиције, каже Кирил Семјонов, шеф Сектора за исламске студије у московском Институту за иновативни развој и додаје како не верује да би таква институција могла да допринесе успостављању правде.
„Када Карла дел Понте каже да је Асад злочинац, а опозицију чине искључиво терористи и екстремисти, то је, у принципу, став просечног европског политичара поводом ситуације у Сирији. Такозвани Запад гледа попреко чак и на оне опозиционаре који учествују на преговорима у Астани, и лојалан је искључиво према оном делу сиријске „умерене“ опозиције које се тренутно налазе у Катару, Турској и другим земљама“, објашњава Семјонов.
Сирији је потребна институција која би спречила долазак ратних злочинаца на државне функције, након што буде завршен период транзиције и буде успостављена нова Влада, додаје он.
„У том смислу, неопходно је истражити злочине и направити спискове „непожељних“ у власти. У супротном, веома брзо ће доћи до нових сукоба и неспоразума, па ће једна страна именовати на неку важну функцију „свог човека“, који је стрељао ратне заробљенике, а друга ће одговарати именовањем „свог човека“ на другу важну функцију, који је током рата мучио цивиле. Све то ће веома брзо изазвати нови хаос у земљи, па ће пројекат мирне Сирије пропасти“, закључује Семјонов.
Чистилиште за које Петронијевић каже да је Дел Понтеова прошла после одласка из Хага односи се на њену „накнадну памет“, када је у књизи „Лов — ја и ратни злочинци“ поменула и злочине над Србима, „жуту кућу“ и трговину органима отетих Срба са Косова и Метохије.
Том књигом Дел Понтеова је, можда прекасно за Србе, пољуљала уврежена мишљења на Западу о Србима као „лошим момцима“ у југословенском конфликту.
Непуних годину дана, пошто је постала чланица истражне комисије УН за Сирију, маја 2013. године, она је оптужила сиријске побуњенике за коришћење хемијског оружја, залажући се за продубљивање истраге. Изгледа да су се предрасуде са којима је дошла у Хаг, брже топиле у Сирији.
