Јавност у Србији узбуркала је вест да ће на територији наше земље идуће године бити одржана војна вежба „Регекс 2018“, у којој ће припадници српских војних снага учествовати заједно и са војскама чланица Северноатлантске алијансе. Досад је учешће на вежби потврдило 12 држава-чланица Медитеранског дијалога, Партнерства за мир и НАТО-а.
Министар одбране Александар Вулин рекао је да „Регекс 2018“ није НАТО вежба, већ регионална иницијатива која постоји од 2013. године и која се досад спроводила у Турској, БиХ, Грчкој и Јордану.
Вежба „Регекс 2018“ је наставак војне сарадње више земаља у оквиру регионалне иницијативе покренуте 2013. године, а реализује се уз стручну и делимичну финансијску подршку Команде здружених снага Напуљ и према НАТО стандардима које су прихватиле и све државе-чланице Европске уније. Трошкове учешћа на вежби сноси свака земља-учесница за своје припаднике.
У Министарству одбране Србије истичу и да „Регекс 2018“ није прва међународна вежба која се према НАТО стандардима реализује у Србији. Претходно су реализоване вежбе „Викинг 14“ и „Логекс 15“, као и један сегмент вежбе „Здружени напор 2011“.
Чињеница да ће и војници НАТО земаља вежбати на територији Србије отворила је бројна питања, између осталог и да ли то Србију води корак ближе чланству у Алијанси, али и како ће реаговати Москва.
Војни аналитичар Андреј Млакар за Спутњик каже да је несумњиво реч о војној вежби, а да на сајту НАТО-а постоји комплетан извештај о досадашњим вежбама „Регекс“.
„НАТО јесте дипломатски везан за Партнерство за мир као и за Медитерански дијалогом, у ком су земље попут Израела, Јордана, Туниса, Марока, Египта, Алжира, земље које су и најављене у вежби у Србији. Суштина је да реч о војној вежби у којој чланице НАТО-а, Партнерства за мир и Медитеранског дијалога заједно спроводе обуку по НАТО стандардима. То може бити обука за мировне мисије, као што је био случај у Сарајеву прошле године, затим за сузбијање нереда, а комплетна обука се спроводи по НАТО процедури, дакле по начину вођењу комуникације, употреби средстава везе, употреби одређених кодираних термина, по картама које се израђују, документима. Нема ту никаквих дипломатских односа, иницијатива, разговора начелника генералштабова, искључиво су у питању војне вежбе где се суочавају одређене јединице које изводе и спремају обуку према НАТО стандардима и процедури“, објашњава Млакар.
Оно што је посебно интересантно, напомиње Млакар, јесте да се „Регекс“ од 2016. године спроводи ван земаља НАТО-а, у земљама-чланицама Партнерства за мир, што ранијих година није био случај.
Сергеј Јермаков из Центра за безбедносне студије Руског института за стратешка истраживања подсећа да НАТО у оквиру програма „Партнерство за мир“ од 1994. године сарађује са земљама које нису чланице Алијансе.
„На први поглед то је у реду, али проблем је у томе што се околности мењају. Током двехиљадитих, па и раније, НАТО је показао да, у ствари, не доприноси успостављању безбедности и решавању конфликата, а покушај ’доношења мира‘ у Југославију довео је до уништења ове земље. Војна стратегија НАТО-а се мења и учешће у оваквим вежбама више не изгледа толико безбедно колико је изгледало раније. Прерано је говорити да Русију иритирају и забрињавају такве вежбе, али земље које у њима учествују би требало да схвате да више не учествују у Партнерству за мир, него у ’партнерству за сузбијање Русије‘“, категоричан је Јермаков.
И доцент др Срђан Перишић, са Факултета за међународну политику и безбедност, за Спутњик каже да Северноатлантски савез покушава да на мала врата уђе у Србију, што је такорећи „прст у оку“ грађанима који се још живо сећају бомбардовања.
„Годинама гледамо приближавање Србије НАТО структурама, које се одвија, што би народ рекао, испод жита, без присуства јавности и медија. То је захтев НАТО-а, захтев Брисела, захтев Запада — да Србија полагано отвара своја врата присуству НАТО-а, јер су они закључили да само на такав начин Алијанса може да уђе у Србију и да српска јавност некако ’прогута‘ ту чињеницу. Наравно, не можемо јасно рећи да је то пут у чланство, али сасвим сигурно јесте пут у постепено препарирање српске јавности и навикавање на НАТО, да би се у некој будућности можда и поставио јасан захтев за чланство“, каже Перишић.
Научни сарадник Института за европске студије Руске академије наука Павел Кандељ, међутим, не мисли да ће се после „Регексa“ Србија приближити НАТО-у.
„Војна вежба у Србији није корак ка чланству у Алијанси, штавише, у овом тренутку они не желе учлањење Србије, јер је овај савез у Србији већ добио све што је желео. Наравно да ту постоји и психолошки аспекат: мислим да ће већина грађана Србије бити против такве вежбе. Са друге стране, Вучићева политика има прилично велику подршку у друштву, што показују и сви претходни избори. Стога, може се претпоставити да ће и одлука о одржавању вежбе бити на крају прихваћена у друштву, али наравно, без великог одушевљења“, напомиње Кандељ за Спутњик.
Он додаје да је одржавање вежбе у складу са Вучићевом стратегијом балансирања између центара моћи.
„Председник Србије редовно истиче да Србија пажљиво чува своју војну неутралност а истовремено гради добре односе са НАТО-ом, што јесте истина. С друге стране, Србија сарађује са ОДКБ-ом и одржава војне вежбе са Русијом и Белорусијом. Мислим да би Москва требало да прихвата Србију онакву каква јесте. Не слажем се са онима који сматрају да би Србија могла да постане руска ’кртица‘ у НАТО-у или да направи мост између Русије и Алијансе, јер Београд тренутно нема толики политички и дипломатски капацитет да приушти себи такву политику“, каже Кандељ.
На питање да ли ће и како на вест о вежби са чланицама НАТО-а у Србији реаговати Москва, доц. др Срђан Перишић каже да се Русија и руска влада не понашају као западне владе.
„То су два различита начина понашања у међународним, регионалним и билатералним односима. Са Запада јасно долазе захтеви да се прекине сарадња са Русијом, војна и безбедносна сарадња, а њима чак смета и културна сарадња Србије и Руске Федерације. Из Москве нема таквих притисака, никада их није ни било, јер се Русија тако не понаша. Она поштује интересе других држава, и иако Москва настоји да приближи свој реалистички приступ међународним односима, она се не понаша на тако арогантан начин. Ја сам убеђен да из Москве неће доћи ни глас притиска на Београд, ни глас негодовања“, категоричан је Перишић.
