Ванцаринске баријере Хрватске за воће и поврће увезено из трећих земаља, односно из балканског комшилука, на састанку у Сарајеву су ујединиле представнике Србије, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Јединствен став у седам закључака којима се тражи укидање „дискриминаторске одлуке“ најавио је и контрамере ако проблем не буде решен. Писмо је упућено и Европској комисији.
Нико од економских стручњака још није оценио да ће Хрватској нешто посебно добро донети фитосанитарни инспекцијски преглед 22 пута скупљи за увезено воће и поврће. Сваки пут другачија правдања за прибегавање тој мери, као и чињеница да су без одјека остали више пута поновљени захтеви да се ЕУ огласи поводом кршења основних начела Споразума о стабилизацији и придруживању, већ су створили сумњу да у целој причи комшије нису саме и да је ту и виша политика умешала прсте.
Из Сарајева је поручено да нико не жели трговински рат, али ће земље региона бити принуђене на контрамере ако се питање повећања хрватских такси не реши до следећег састанка који треба да буде одржан до краја недеље. Министри трговине четири државе су се договорили да се такви састанци редовно одржавају, па ће наредни бити у септембру у Скопљу.
Другим речима, Хрватској је успело да у заједнички фронт одбране уједини остатак бивше Југославије ван ЕУ, оно што није успело ЕУ када је њен комесар за проширење заједно са тадашњим српским премијером, сада председником Александром Вучићем, изнео идеју о балканској царинској унији. За неке од држава Балкана то није било прихватљиво. Да ли је случај „Хрватска“ у ствари покушај враћања те идеје на мала врата?
Само неколико дана пре него што ће Хрватска усвојити спорну одлуку, поводом самита у Трсту, који је окупио лидере земаља Западног Балкана, немачки лист „Велт“ је писао да ЕУ, неспремна да прими нове чланице, стварањем царинске уније на Балкану жели да ове земље спреми за приступање Европској унији, када и ако до тога дође, али и да задржи свој утицај у региону у којем се већ „сукобљавају ривалске велике силе“.
„Хрватска сигурно није на своју руку донела ову уредбу и зато не очекујем децидну реакцију ЕУ… или ће она закаснити, доћи када практично сезонска роба не буде више атрактивна, а штета буде направљена“, каже за Спутњик економиста Борислав Боровић. Он подсећа и да је Хрватска претрпана воћем и поврћем из држава ЕУ, за које је руско тржиште због ембарга којим је одговорено на санкције Запада, и даље затворено.
„Ради се дакле, о великим количинама те робе из ЕУ, што говори да Хрватска није сама предузела ове протекционистичке мере према региону“, каже Боровић.
Пре би се, сматра он, могло рећи да се можда ради о новим моделима који се спремају за Западни Балкан као нека врста компензације за одлагање евроинтеграција овог простора.
„Као да је на делу стара прича потекла из саме Европе о ЕУ са више прстенова, где би нека врста царинске уније Западног Балкана био неки можда будући потенцијални прстен, вероватно последњи, када и ако овај простор буде примљен у ЕУ. То би била лепа прича о лакшем прилагођавању кроз ову царинску унију за пријем у ЕУ“, сматра аналитичар Форума независних економиста.
Он, међутим, сматра да Србија економски не би много добила том царинском унијом од онога што су бенефити чланства у ЦЕФТА, али би много изгубила.
„То би за Србију значило суспензију Споразума о слободној трговини са Русијом, који је за нас велика шанса“, закључио је Боровић за Спутњик.
Оквир ЦЕФТА је, по његовој оцени, сасвим довољан за олакшану економску сарадњу овог региона, али то изгледа није довољно јер треба учврстити и политички оквир за неку потенцијалну царинску унију. Боровић подсећа да је и Европска економска заједница била царинска унија које је прерасла у политичку, односно ЕУ.
Резон ЕУ је, наводи он — и вук сит и овце на броју. Тако би, како објашњава, озбиљно био смањен економски, односно политички утицај Русије на Балкану, јер ниво економских односа диктира и ниво политичких односа.
Са тим се слаже и Душан Пророковић, аналитичар Центра за стратешке алтернативе, који такође упозорава на разлику између чланства у ЦЕФТА и у царинској унији, које подразумева да уз то не можете имати споразум о слободној трговини са другом земљом какав ми имамо са Русијом.
Иако констатује да је у суштини свака одлука, па и хрватска о новим наметима на увозно воће и поврће, политичка, он у њеном доношењу види „доста економије“, покушајем да заштити своје тржиште. Као и Боровић, подсећа на губитке ЕУ због и даље затвореног руског тржишта за њихове пољопривредне производе.
А ако иза свега стоји виша политика да се преко случаја Хрватска балканске земље приволе на царинску унију, одабран је лош начин, сматра Пророковић, оценивши да чак може бити и контрапродуктиван.
Пророковић сматра да ЦЕФТА функционише добро и да је не треба укидати.
„Гледајући унутрашње параметре, царинска унија би највише одговарала Србији али ми ту имамо велики проблем, а то је што би наши Споразуми о слободној трговини са Русијом и још неким државама престали да важе. Ми ту хируршки прецизно морамо да одвагамо шта нам је у интересу“, истиче он за Спутњик.
Пророковић иначе сматра да је идеја о царинској унији дошла из бриселске кухиње.
„Брисел више не зна шта ће са Балканом. Они су на самиту у Трсту предложили велике инфраструктурне пројекте на Балкану који ће се финансирати некаквим донаторским конференцијама. То је као када ми скупљамо паре за лечење деце СМС порукама“, илуструје овај аналитичар, напомињући да би то финансирање морало да иде из буџета ЕУ, поготово што је свака од држава Балкана уговорно на овај или онај начин везана за ЕУ.
„Сада да се Власи не досете они нам предлажу царинску унију како би нас упаковали у један систем и у политичком смислу лакше контролисали, а с друге стране нуде инфраструктурне пројекте како ми не бисмо узимали кредите од Кине. Мислим да је ту политичка игра како би се потиснуо утицај Русије и Кине, па у одређеној мери и Турске“, закључује Пророковић.
