Пошто амерички председник на Северну Кореју избаци смртоносни товар „огња и беса“, Пјогјанг ће, на миг Ким Џонг Уна балистичким ракетама средњег домета гађати америчку војну базу Гуам.
Зато су већ приправне америчке пацифичке ваздухопловне снаге (ПАЦАФ) које су твитовале: „Јужна Дакота ермен стиже на Гуам где ће бити ангажовани у билатералној мисији са Јапаном и Јужном Корејом — спремни за борбу“.
Тако би могао да почне рат између Северне Кореје и САД, ако се остваре ове најсвежије и досад најжешће претње. На заоштрену реторику ове две адресе свет је већ навикао. Да ли и ова најновија спада у исти ред, или може да ескалира у сукоб који, нема сумње, не би остао само локалног карактера?
На то питање Спутњика, аналитичар Института за новију историју Јован Чавошки каже да и у овој најновијој пропагандној реторици види стару матрицу. То значи да на провокацију једне стране друга одговори жестоко, али ниједна од њих не најављује да ће прва извести удар, чиме остављају маневарски простор за реаговање.
„Иако увек постоји могућност да се пређе линија и дође до неког конфликта, мислим да засад ту нема неке велике опасности. Мислим да ће се рат речима наставити, као и севернокорејски тестови ракета, можда чак и нови нуклеарни тест, мада је Кина оштро упозорила Северну Кореју да то не чини“, каже Чавошки.
Без обзира на то колико претили и једни и други, он је мишљења да су обе стране и те како свесне да би то било погубно и за саму Северну Кореју, као и за САД и све америчке савезнике у североисточној Азији.
Ко ће спустити лопту
На питање да ли је недавно упозорење Пјонгјангу из Кине али и Русије — да треба спустити лопту — примљено знању, наш врсни познавалац дешавања на Далеком истоку каже да је врло тешко знати шта се заиста дешава у Северној Кореји. На основу неких информација може се закључити да они то узимају у обзир, али да не желе да прате таква упозорења јер Ким Џонг Ун штити сопствени ауторитет неприкосновеног лидера, каже Чавошки. Уколико би изгледало да повлађује било којој великој сили, он више не би имао онакав ауторитет какав су имали његов деда и отац, објашњава Чавошки колико је унутарполитичка димензија Северне Кореје важна да би се схватило овакво понашање њиховог вође.
„Мислим да је кинеска полуга утицаја сада много мања него пре деценију, али мислим и да Ким Џонг Ун, знајући да економски у потпуности зависи од својих односа пре свега са Кином, а донекле и са Русијом, неће прећи одређену линију где би могло доћи до тоталне изолације, колапса режима, или ситуације да се неки делови власти окрену против њега и у том можда добију спољну подршку, можда Пекинга“, оцена је Чавошког.
Ни Кини ни Русији није у интересу да Северна Кореја колабира, нити је, сматра он, Северној Кореји у интересу да практично изврши државно самоубиство.
„Те неке невидљиве линије преко којих се не прелази су присутне и у оквиру тих дозвољених граница ствари могу да оду и до неког екстрема. Али мислим да неће прећи ту границу широког рата, јер то може заиста бити опасно“, истиче Чавошки.
Рат би био катастрофа
Ситуација у којој би Трамп своју слабост, али у неку руку и неспособност да контролише ствари на унутрашњеполитичком плану, настојао да ескалира на спољнополитичком и те како би могла да се обије о главу не само Трамповој администрацији него уопште САД, сматра он.
„Утешно је да је већина људи у његовој администрацији, а нарочито генерала, почев од министра одбране Џејмса Матиса, више пута помињала да би рат са Северном Корејом био велика катастрофа са несагледивим последицама. Чак и људи којима је професија војни посао добро знају да би то био сукоб са несагледивим последицама, и мислим да ће се читава ствар задржати на жестокој реторици“, закључио је Чавошки.
На питање да ли би се, уколико би дошло до сукоба двеју држава, он проширио, аналитичар Института за новију историју сматра да би имао утицај и на друге.
„Довољно је само да захвати Корејско полуострво, и кинеска и руска територија су угрожене. У том случају би сигурно реаговале и Русија и Кина“, сматра он и подсећа да је Кина пре неколико дана држала маневре у Јапанском и Источном кинеском мору.
Тиме су показали да су спремни да штите своје интересе у случају ескалације конфликта на Корејском полуострву, али је ту, по његовом мишљењу, више било речи о одмеравању снага, јасном заокруживању интересних сфера, повлачењу неких црвених линија преко којих противник не би требало да пређе.
Реторика се усијала
Чавошки је изразио наду да ће хладне главе превагнути.
„Мислим да ће реторика бити све жешћа, све док се не пређе једна тачка и док све стране не схвате да је дијалог једино решење проблема, а да би свака даља ескалација имала несагледиве последице не само по тај регион него и по читав свет“, закључио је Чавошки.
Он је, међутим, указао на то да је кључна ствар коју свет мора да схвати да се Пјонгјанг више неће одрећи нуклеарног оружја и да је питање денуклеаризације Кореје завршено.
„Сада мора да се нађе модалитет да се Северна Кореја прихвати као нуклеарна сила, као што су прихваћени и Индија, Пакистан и прећутно Израел. Тај воз да се Северна Кореја одрекне нуклеарног оружја је прошао, а то да ли ће на Корејском полуострву коначно бити потписан мировни споразум, да ли ће Вашингтон успоставити дипломатске односе са Пјонгјангом, то је ствар баш дуготрајних преговора“, каже Чавошки за Спутњик.
