Актуелно стање и међусобни односи најјачих опозиционих субјеката у Црној Гори не могу да радују ниједног искреног противника режима, каже у разговору за Спутњик политички аналитичар Игор Дамјановић, који наглашава и да је веома индикативно да ескалација унутар опозиционог рата временски коинцидира са посјетом потпредсједника САД Мајкла Пенса и његовог петанестоминутног сусрета са лидерима прозападне опозиције.
Он такође оцјењује да би највећи проблем након уласка Црне Горе у НАТО могао да буде потпуни губитак аутономије у вођењу спољне политике и самосталном одређивању стратешких, економских и геополитичких приоритета те земље.
Како видите тренутно опозициону сцену и даљи политички процес у Црној Гори?
— Актуелно стање и међусобни односи најјачих опозиционих субјеката у Црној Гори не радују ниједног искреног противника режима. Умјесто да опозицију локална власт, коју су недавно освојили у три најзначајнија туристичка центра, најбогатија и најразвијенија града у држави, допунски приближи, у пракси се нажалост догађа супротно. Умјесто да покажу на конкретном примјеру да су бољи од ДПС-а, да су способни да заједно конституишу један ефикасан и одржив систем, двије водеће опозиционе фракције последњих десетак дана међусобно износе најпримитивније увреде и клевете.
Једно од рационалних објашњења ове жалосне ситуације, могло би да буде егоизам руководства парламентарних фракција. Наиме, по важећем закону парламентарни статус и функционисање посланичког клуба, парламентарним политичким партијама на мјесечном нивоу доноси десетине хиљада евра прихода из државног буџета. Када томе такође додамо за црногорске прилике високе посланичке плате и друге привилегије, понашање и стратегија руководстава парламентарних опозиционих фракција упућује да је њихов примарни циљ постизање парламентарног статуса и борба за мјесто број 1 у опозицији, јер су приходи сразмјерни броју мјеста у Парламенту. Промјена и рушење режима јавља се нажалост тек као њихов секундарни циљ.
Друго рационално објашњење за опозициону неслогу могао би да буде утицај иностраног фактора. Индикативно је да ескалација унутар опозиционог рата временски коинцидира са посјетом потпредсједника САД Мајкла Пенса и његовог петанестоминутног сусрета са лидерима прозападне опозиције.
Колико по Вашем мишљењу вањски фактор контролише политички процес у Црној Гори?
— Утицај Запада на политичке прилике у Црној Гори је огроман. Подсјетићу да је та екипа која се срела са Пенсом прошле недеље одбила да подржи грађанске протесте из октобра 2015. године, те да се раскол у два најјача опозициона субјекта догодио управо у моменту када је актуелизовано питање анексије Црне Горе од стране НАТО-а.
Оно што сам елаборирао у одговору на прво питање, заједно са утицајем спољног фактора, резултирало је да данас у Црној Гори не постоји ниједна опозициона партија чија снага прелази 10 одсто. Сличан примјер у свијету, тако разједињене опозиције, тешко да постоји.
Са друге стране, режим ужива неограничену подршку и покровитељство Запада, који затвара очи на бројне криминалне афере повезане са бившим премијером Ђукановићем и његовим окружењем. Сам потпредсједник Пенс, на молбу премијера Душка Марковића, позвао је представнике тзв. грађанске опозиције на састанак да би им непосредно саопштио да морају да се врате у Парламент, конституисан на нелегитимним изборима. Да ли се флагрантније можете умијешати у унутрашња питања једне земље, уз изузетак директне војне агресије, од тога како је то покушао потпредсједник Пенс?
