После увођења нових америчких санкција Русији и руског одговора у виду смањења дипломатског особља Амбасаде САД у Москви, изгледа да нема изгледа да се дипломатском рату између Америке и Русије види крај.
Тако је московски дневник „Комерсант“, позивајући се на дипломатске изворе, објавио вест да би Вашингтон могао да затвори један од четири руска конзулата у Америци. Русија у тој земљи има четири конзулата — у Хјустону, Сан Франциску, Њујорку и Сијетлу.
Историчар Саша Адамовић каже да је термин „дипломатски рат“ можда прејака реч да би се описали тренутни односи САД и Русије. Реакција Москве на увођење санкција, када је из Русије протерано 755 америчких дипломата, била је нормална. Русија је само применила реципроцитет, каже он.
Међутим, и Адамовић каже да ће се, ако се „Комерсантова“ вест покаже као тачна, нека врста дипломатског рата између Русије и Америке наставити. Са друге стране, на другим пољима, као на пример у Сирији, сарадња Сједињених Држава и Русије тече без проблема. Такве вести често остају испод радара и не придаје им се значај који заслужују, каже Адамовић.
„У односима између САД и Русије дешава се оно што се иначе кроз историју често дешавало када су у питању односи великих сила. Тамо где је процена великих сила да им се интереси не поклапају, често долази до неке врсте сукоба. Међутим, на тачкама где је процена да се интереси великих сила поклапају, тада без икаквих проблема долази до сарадње“, објашњава Адамовић.
Према Адамовићевом мишљењу, руско–амерички односи нарушени су само у једном пољу и правимо грешку ако из општег контекста односа две државе извучемо један проблем и дамо му невероватне димензије и из тога извлачимо закључак да су односи најгори у историји.
„Оно што је јако важно увек рећи, да без обзира на погоршање односа на дипломатском плану, односи између Америке и Русије ипак и даље функционишу, а са друге стране, Доналд Трамп, али и његови генерали попут шефа Пентагона Џејмса Матиса и шефа Здруженог генералштаба генерала Данфорда тврде да ће све проблеме са Русијом решавати, и то треба подвући, на дипломатски начин и никако другачије“, каже Адамовић.
Дмитриј Журављов, директор московског Института за регионалне проблеме, каже да је Стејт департмент приморан да одговори Москви на протеривање дипломата како амерички државни секретар Рекс Тилерсон не би поново био оптужен да је „руски шпијун“.
„Очекујем да ће САД заузврат протерати још већи број руских дипломата и затворити руски конзулат. Искрено речено, то би био више симболички гест, јер не бих рекао да је руским грађанима толико потребан конзулат на америчкој Западној обали. Али не мислим да ће се све то озбиљно одразити на руско-америчку сарадњу. Постоје односи две земље, и они су у катастрофалном стању, али постоје и односи две суперсиле, које ни Москва ни Вашингтон не смеју да ’замрзну‘, јер од тих односа зависи ситуација на Блиском истоку и огроман број питања која су важна за читаву светску заједницу.“
Без обзира на протеривање дипломата, затварање конзулата, забрану уласка за званичнике и све остало, Москва и Вашингтон ће наставити консултације поводом најактуелнијих светских питања, сматра Журављов.
Професор московске Академије војних наука Сергеј Судаков подсећа на предизборно обећање америчког председника Доналда Трампа да ће исушити вашингтонску мочвару. Међутим, једно је, каже Судаков, када човек нешто обећава током предизборне кампање, а сасвим је друго када човек постане део естаблишмента.
„Трамп није очекивао да ће победити и зато није стигао да формира добар тим истомишљеника. Чак и потпредседник САД, који би требало да буде ослонац председника и да му ’чува леђа‘, резултат је компромиса Трампа и естаблишмента. Осим тога, председник САД се посвађао са већином медија, они су почели да руше његову репутацију, па је рејтинг Трампа драстично опао“, каже Судаков.
Трамп је на изборе изашао са поруком да Русија није непријатељ, али демократе су, каже Судаков, измислиле гомилу лажних вести и амерички грађани су почели да верују како Америком владају руски хакери, који су изабрали председника и који контролишу амерички нуклеарни потенцијал.
„Трамп је схватио да мора да докаже да он није ’Путинов пион‘, већ јаки, независни председник. Нажалост, испада да је он слаб политичар. Да је Трамп одлучио да не потпише закон о санкцијама, Конгрес би свеједно одбио његово вето, али грађани САД би запамтили Трампа као политичара који се не плаши да доноси самосталне одлуке. То би био први корак ка исушивању вашингтонске мочваре, али уместо тога Трамп признаје своје грешке и игра како Демократска партија свира.“
То, према Судаковљевом мишљењу, значи да ће Трамп и даље продубљивати јаз између Москве и Вашингтона јер то му је једини могући начин да сачува власт.
