Од њих застаје дах: Упознајте најекстремније аеродроме широм света

Међународни аеродром „Принцеза Џулијана“ налази се на карипском острву Свети Мартин, које је подељено на северни, француски и јужни, холандски део. Овај аеродром нема аутоматски систем слетања, већ пилоти морају да авионе спуштају ручно. Писта је такође веома кратка – 2.130 метара.

Аеродром у Куршевелу, окружен француским Алпима, још је екстремнији – писта је дуга само 525 метара, и има нагиб од 18,5 одсто, да би се на крају завршила вертикалним падом. Само изузетно искусни пилоти успевају да се спусте овде.

Аеродром „Агати“ у Индији налази се на уском острву и са свих страна је окружен Индијским океаном. Има само једну асфалтирану писту, дугу 1.204 и широку 30 метара, а зграда аеродромског терминала може да прими 50 путника.

Аеродром „Кај Так“, раније познат као Међународни аеродром у Хонгконгу, чувен је по томе што је прилаз њему изузетно низак лет над Хонгконгом. Окружен је брдима и стамбеним зградама. Године 1998, 73-годишњи језиви аеродром је затворен.

Аеродром „Северни фронт“ у Гибралтару изграђен је између града и планине на малом полуострву од 6,8 квадратних километара. Тако има само једну кратку писту, која сече Авенију Винстон Черчил, најпрометнију гибралтарску улицу, која мора да се затвори сваки пут кад неки авион слеће или узлеће.

У Шкотској постоји јединствени аеродром који се налази у широком, плитком заливу и ради само када је осека. Аеродром „Бара“ је једини на свету где сви летови користе плажу за узлетање и слетање.

Окружен леденим морем и високим планинама, Аеродром „Свалбард“ налази се на три километра од Лонгјира, највећег насеља и административног центра норвешког архипелага Свалбард. Ово је најсевернији аеродром са редовним летовима.

Бразилски аеродром „Конгонхас“ налази се усред пословног округа у Сао Паолу. Прилаз овом аеродрому изазов је за пилоте. Током тридесетих година прошлог века, када је аеродром изграђен, он се налазио ван урбаног дела града, али га је растућа инфраструктура „прогутала“ и оставила изузетно мало простора за авионе.

Само 46 километара од Светог Мартина, налази се још један екстремни међународни аеродром – Јуанчо Е. Ираускин, који се налази на карипском остврву Саба (Холандија). Има једну од најкраћих писта на свету, само 400 метара. На њега могу да слећу само мали авиони или хеликоптери.

Приближавање аеродрому у Сочију пружа могућност уживања у спектакуларном погледу. Међутим, када је у питању спуштање, прилично је незгодно. Због природних препрека (планина) на северу и североистоку аеродрома, слетање је могуће само са стране мора, а узлетање је увек у супротном смеру.

Писта аеродрома „Тензинг-Хилари“ на Хималајима у Непалу, дуга 527 метара, има пад од 12 одсто. Авиони овде слећу само по дану, и у добрим условима видљивости.

Писта аеродрома „Тензинг-Хилари“ на Хималајима у Непалу, дуга 527 метара, има пад од 12 одсто. Авиони овде слећу само по дану, и у добрим условима видљивости.

Један од вероватно најнеобичнијих аеродрома налази се у Јапану. Међународни аеродром „Кансаи“ смештен је на два потпуно вештачка острва која су са копном спојена само мостом дугим три километра. Док се приближавате овом аеродрому, чини вам се да ће се пилот спустити на воду. Залив Осака, где се аеродром налази, једно је од најтруснијих подручја на свету, па је ојачавање конструкција терминала и писте захтевало велика финансијска улагања.