То важи и за осталу осморицу српских држављана који су у марту и фебруару правоснажно осуђени на петомесечне затворске казне, након што су, као и Велимировић у новембру, са специјалним државним тужиоцем потписали споразуме у којима су признали стварање криминалне организације ради изазивања крвопролића и рушења власти у Подгорици 16. октобра прошле године, током најављених демонстрација Демократског фронта, пише „Ин4с“.
Такође, делови њихових пресуда у којима су наведена и наводна кривична дела осталих оптужених, не могу да буду доказ против лидера Демократског фронта Андрије Мандића и Милана Кнежевића, Михаила Чађеновића, двојице руских држављана Едуарда Шишмакова и Владимира Попова, као и других девет оптужених српских држављана.
Све ово произилази из правног става црногорског Врховног суда, који је његово кривично одељење утврдило на седници 10. јула, на захтев кривичног одељења подгоричког Вишег суда од 22. јуна, поднетог дан након што је Катнић изнео другачије мишљење на Телевизији Црне Горе.
Он је тада рекао да су правоснажне пресуде на основу споразума о признању кривице доказ и за друге окривљене, и да нема потребе да они који су их потписали сведоче.
Правни ставови Врховног суда нису обавезујући за судије нижих судова, али значе да ће Врховни суд, ако предмет стигне до њих, одлучити у складу са својим препорукама. Зато их судије нижих судова углавном поштују, па је вероватно да ће то учинити и Сузана Мугоша, која председава већем у овом предмету.
„Правоснажна пресуда донета на основу споразума о признању кривице може се прочитати у доказном поступку у кривичном предмету против другог окривљеног доказ је о чињеницама и околностима које се односе на кривично дело и кривицу лица осуђеног том пресудом, али не и доказ о чињеницама и околностима које се односе на кривично дело и кривицу другог окривљеног лица“, стоји у ставу Врховног суда, који су донели председница Весна Меденица, председник кривичног одељења Радуле Којовић и судије Петар Стојановић, Станка Вучинић, Светлана Вујановић и Мираш Радовић.
Оно што су Велимировић и остали саопштили тужиоцу против функционера Демократског фронта, двојице Руса и других оптужених не може се читати на њиховом суђењу, осим ако нису доступни суду.
„Искази окривљеног, који је осуђен пресудом на основу споразума о признању кривице могу се прочитати у кривичном поступку против другог окривљеног ако је осуђени умро, душевно оболео или се не може пронаћи, или је његов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога“, пише у ставу Врховног суда.
Ако се њихови искази ипак прочитају из ових разлога, не могу бити једини или одлучујући доказ против Мандића и осталих, јер им ни они ни њихови адвокати нису присуствовали.
„На том исказу, осим ако је другом окривљеном, односно његовом браниоцу била дата могућност да поставља питања и оспори тај исказ, не може се заснивати искључиво или у одлучујућој мери пресуда другом окривљеном“, став је Врховног суда.
Неки од адвоката оптужених најавили су да ће тражити да се Велимировић и остали осуђени по споразуму о признању кривице појаве на суду и сведоче, јер тврде да је власт, у сарадњи са Специјалним тужилаштвом, режирала читав случај, вршећи притисак на потписнике споразума.
