Како се наводи, све је почело када је одлучено да ватикански секретар, кардинал Пјетро Паролин, отпутује у Москву 20. августа на састанак са патријархом Кирилом.
„Четвородневна посета, прва таква од уласка Крима у састав Русије, нови је корак у покушају да се дође до пријатељства, након што је 2013. године папа упутио отворено писмо Путину у ком је изразио да се противи америчкој војној интервенцији у Сирији“, пише Политико.
У писму је папа затражио дозволу од Путина да се моли за њега и то је вероватно дирнуло руског лидера, наводи се у чланку.
„То питање, неуобичајено за дипломатска писма, било је препознавање хришћанског у Путину. Он није оклевао, захвалио се папи на писму, а неколико месеци касније се и срео са њим. Разговарали су више од 50 минута, док је папа са Доналдом Трампом, рецимо, причао свега 29 минута“, додаје Политико.
У тексту се наводи да је видљивост веза Москве са Ватиканом важна за Путина који себе приказује као светионик моралности и традиционалних вредности, за разлику од Европе која је све више секуларна.
„Пријатељске везе Москве и Ватикана су знак да Кремљ није изолован, иако се налази под санкцијама. Отварање Ватикана помаже руском вођству да развије односе са Италијом, једним од највећих пријатеља у Европској унији“, додаје се.
Иако се Москва назива и трећим Римом и центром империјалистичког хришћанства, за Римокатоличку цркву су везе са Москвом шанса за успостављање јачег присуства у Русији, после века који је обележен успоном и падом комунизма и атеизма.
