Савремени млад човек време проводи на глобалним мрежама, на тастатури и кликом миша износи идеје о бољем, хуманијем свету. Међутим, док „лајкује“ и „шерује“ апеле за помоћ, у пракси су све ређи примери истинске помоћи ближњима.
Овај стереотип у последњој деценији руше млади људи који велику енергију поклањају хуманој мисији и помоћи српским породицама у целом региону.
Хуманитарна организација „Срби за Србе“ спојила је оно најбоље у нашем народу, комшијску солидарност и спорт, и успела од 2005. године да прикупи више од два милиона евра који су директно преусмерени за 1.700 породица у региону са више од једанаест хиљада деце.
Све је почело у дијаспори, када се група пријатеља окупила како би скупила новац за једну породицу у матици која има пуно деце. Акције се шире, а у фокусу су породице са четворо и више деце.
„Међутим схватили смо да је помоћ неопходна и мањим породицама на простору Крајине, Косова и Метохије, Федерације Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе. У тим крајевима, нажалост, живи јако мали број српских породица. Желимо да их охрабримо да ту остану, да опстану на својој земљи, на вековним огњиштима, ту смо за њих као братска подршка. Сарађујемо са свештеницима и монасима Српске православне цркве, са мештанима, центрима за социјални рад, другим хуманитарним организацијама и медијима. Када сазнамо коме је помоћ потребна, прво обиђемо те људе, да видимо шта им је најпотребније“, каже за Спутњик Игор Рашула председник хуманитарне организације „Срби за Србе“. Ови млади људи изузетно су активни на простору Косова и Метохије, где су проширили своје деловање, па практично раде посао државе помажући великим пројектима целу српску заједницу, довели су воду у већину кућа у Метохији, обновили вртиће.
Саговорник Спутњика не жели да акције „Срба за Србе“ дефинише на овај начин. Држава, има друге приоритете, велики број људи којима исплаћује социјалну помоћ, запослених у институцијама, међутим, у селима јужно од Косовске Митровице ситуација је јако тешка. „Ту ми наступамо“, каже Рашула.
„Превасходно желимо да људи раде, то је основни императив наше организације, да не будемо замена Црвеном крсту, желимо да људи живе од свог рада, на својој земљи. Највише им помажемо допремањем стоке, крава, оваца, коза, ситне живине. Велики број породица тражи помоћ у виду грађевинског материјала. Обновили смо велики број кућа, а неке и изградили из темеља, такође за породице са више деце. Више десетина села смо потпуно опремили системима за допремање пијаће воде. Трудимо се да помогнемо читавим заједницама у Великој Хочи, Ораховцу, Осојану, Гораждевцу, допремили смо пољопривредну механизацију коју може да користи двадесет или тридесет породица. Они који су остали имају пуно земље, желели смо да помогнемо да је обрађују, тамо где је колико-толико безбедно“, објашњава први човек организације за Спутњик.
Домаћинима који су остали или су се после рата вратили на своју земљу довољан је мали подстицај да почну озбиљно да стварају, закључак је чланова ове необичне организације, који не само да прикупљају донације (где је отишао сваки динар или долар могуће је у сваком тренутку видети на сајту организације) већ са засуканим рукавима учествују у обнови кућа. Добро се добрим враћа, али се и множи, каже Рашула.
„Једној породици у Крајини купили смо десетак оваца. Кад смо дошли након неколико година, затекли смо огромно стадо. То су изузетно вредни, радни људи. Велики број њих је после донације наше организације животиње проследио даље, другим породицама. Тако стварамо ланац доброчинства који се шири већ дванаест година, почев од наших људи из дијаспоре преко Београда, Новог Сада, Ниша, Бањалуке, Херцег Новог, преко целог света“, каже Рашула.
По узору на НБА такмичење у шутирању тројки, „Срби за Србе“ организују турнир на коме се такође прикупљају донације за породице широм региона. На идеју су дошли размишљајући о томе колико су Срби познати по тројкама које су им донеле највеће трофеје. Тројка је некако усађена у наш народ као победнички шут, каже саговорник Спутњика.
„Повезали смо спорт и музику, у почетку су само шутери плаћали котизацију, а затим су се укључиле и фирме које сада уплаћују озбиљне износе. Одржали смо више од 110 турнира за пет година, у Србији, на Косову и Метохији у Републици Српској, Црној Гори, Аустрији, Швајцарској, Америци, Канади, па и у Аустралији. На турнирима се не окупљају само Срби, већ људи који желе да се забаве и некоме помогну, добри људи. Помажу и куповином мајица које штампамо“, објашњава Рашула.
Колико овај вид забаве може да помогне угроженима говори и последњи пример турнира у Руми, где је за једну породицу са много деце прикупљено 525 хиљада динара. Ови млади људи очекују да ће „Тројка из блока“ и ове године у септембру на Калемегдану традиционално окупити највише учесника и новца за оне којима је помоћ најпотребнија.
