Са колико се пoштовања албански премијер Еди Рама осврнуо у интервјуу београдском дневном листу „Блиц“ на напоре српског председника Александра Вучића да покрене унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, посматрач који не познаје балканске прилике рекао би да се ради о искреном пријатељу, не само Вучићевом, него и искреном пријатељу српског народа.
Рама, некадашњи кошаркаш, уметник и садашњи политичар дирнут је толико да је, како каже, читајући Вучићев ауторски текст у истом листу могао да осети „истински бол и импресивну решеност“.
Међутим, на Балкану се увек „нешто иза брда ваља“, јер из интервјуа се не може закључити да се ради о истом човеку који је, не тако давно, позивао на уједињење Косова и Албаније и који најављује да ће у албанској престоници Тирани бити изграђен споменик Великој Албанији.
За аналитичара Драгомира Анђелковића, Рамин интервју јесте покушај понижавања и Србије и Вучића лично. Кроз понижавање, на циничан начин, Рама покушава да читав процес унутрашњег дијалога сведе на нулу, каже Анђелковић.
Рама се прибојава да Вучићева иницијатива може да доведе, на пример, до поделе Косова, што Албанци очито не желе, или, пак, везују поделу Косова са питањем Прешева и Бујановца, а то, евидентно у овом контексту није могуће, додаје он.
„Он поручује српској јавности да је солидаран са Вучићем у његовом предлогу да се иде у дијалог, али тај дијалог може да буде плодоносан само ако се Србија „суочи са прошлошћу“ и призна Косово у садашњим административним границама. Потпуно је јасно да нико у Србији то неће урадити, или, пак, када би то неко учинио, то би био акт велеиздаје, а садашња власт, уверен сам, за тако нешто није спремна, нити је то део њеног идеолошког пакета“, објашњава Анђелковић.
Према његовим речима, Рама таквим порукама покушава да сруши дијалог.
Нема суштинске разлике између онога што говоре Еди Рама, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, сматра историчар Саша Адамовић, јер сва тројица су људи, који уз помоћ великих сила раде на остваривању великоалбанског пројекта на Балкану.
То није први пут, додаје Адамовић, а за разлику од прошлости, Рама, Тачи и Харадинај сматрају да је овај тренутак завршна фаза када треба заокружити територије у којима је албанско становништво доминантно већинско.
„У том смислу, без обзира колико Еди Рама своје изјаве изговарао на нешто прихватљивији и умеренији начин него што то раде Харадинај или Тачи, ради се о једној те истој политици. Са друге стране, очито је да се у последње време долази до озбиљних, могли бисмо чак рећи тектонских поремећаја и да је досадашњи светски поредак, који је био доминантан у последњих 25 година доведен у питање. Пошто време том и таквом поретку истиче, мислим да се код оних који су радили на остварењу великоалбанског пројекта, увукао страх да ће њихове, до сада неприкосновене позиције бити пољуљане“, сматра Адамовић.
На крају, остаје питање шта Едија Раму заправо боли?
Као човек који сања сан о Великој Албанији, Рама би желео да остварење тог сна види одмах, каже Адамовић.
„Иако је, како каже, пун разумевања за ситуацију у којој се налази председник Србије, то његово разумевање је једна врста лицемерја, јер једино што он жели од Александра Вучића јесте да призна независност Косова. Могуће је сасвим да те његове боли долазе управо због тог сазнања, не знам да ли му је то сазнање у подсвести или је потпуно свестан тога да до тог признања сигурно неће доћи — да се уједињење Албанаца на Балкану о коме он сања, неће десити“, закључује Адамовић.
Према Анђелковићевим речима, Раму боли да Србија нешто добије.
„Албански екстремисти су већ дошли до некакве идеје у својим главама да ћемо све изгубити и да је само питање времена када ћемо им то дати. То је апсолутно немогуће, ми ту врсту капитулације нећемо потписати и њихови снови те врсте пашће у воду. Да се то не би догодило, Рама и екстремисти са Косова покушавају да елиминишу процес договарања“, каже Анђелковић.
Њима је циљ да манипулишу албанском јавношћу уз помоћ максималистичких идеја, јер када би се дошло, како Анђелковић каже, до било чега реалног, изгубили би политичку подлогу за своје деловање. Јер када се говори о Рами и албанским политичарима са Косова, ради се о људима који за много година бављења политиком нису урадили ништа, закључује Анђелковић.